„Шпагети” столица

Патриотски дизајн. Како вам то звучи? Ко би умео да направи бољу столицу са таквим именом од једног Италијана? Ова хај-тек столица представља увод у нову еру дизајна осамдесетих година 20. века и део је сталне поставке доброг дизајна у Музеју модерне уметности у Њујорку.

Столица је рођена и на тржиште лансирана 1980. године. Произвођач је италијанска фирма „Алијас”. Структура столице је од хромираног или лакираног челика, док су седиште и наслон од еластичног ПВЦ-а. У циљу разноликости, конструкција је предвиђена у плавој, белој, црвеној, жутој или сјајно сребрној боји, док је боја ПВЦ-а увек иста – безбојна – челичносива.

Дизајнер намотава дугачку, безбојну траку око челичне конструкције, као што онај што једе навија дугачке шпагете око виљушке! И добије – столицу!

Све је у овој идеји аутентично, па тако и структура материјала. „Круто-еластично”, појам који карактерише ову столицу, алудира, као што експлицитно говори име предмета, на најпознатије традиционално јело италијанске кухиње – шпагете. Избор материјала са Белотијевом столицом од ПВЦ-а дели не само форму већ и двојако стање: шпагета је тврда (кад је сирова, некувана) и мека (кад је скувана и спремна за јело). На столици је исто: пластика на седишту и наслону је тврда, крута и затегнута када на њој нико не седи и кад је ван употребе, а постаје мекано-еластична у додиру са топлином тела, односно кад неко на њу седне.

Столица „шпагети” данас се сматра делом историје доброг дизајна 20. века. Дизајнер који је увек био усмерен ка теоријском истраживању био је вођен својеврсном страшћу за пројектовањем предмета са скривеним значењем, довољно добрим за коришћење и довољно интригантним и занимљивим за размишљање о томе шта нам поручује добар дизајн.

Ђандоменико Белоти (1922–2004)

Италијански дизајнер рођен је у Бергаму у Италији. Године 1938. почео је да сарађује са скулптором М. Маринијем из Монце, што је било од великог значаја за његов даљи рад и схватање појма дизајна уопште. Резултат те сарадње била је награда за иновативни дизајн у Венецији, где почиње и његова архитектонска каријера која се затим развија у разним правцима. Он пројектује стамбене објекте, јавне и индустријске зграде. Бави се и урбаним планирањем. Приређује бројне изложбе широм света и добија престижне награде за свој архитектонско-дизајнерски рад. Активан је првенствено у Милану, а ван Италије у Мозамбику, Буркини Фасо, Тунису, Аргентини, Костарики, Гватемали. Добитник је бројних награда и међународних признања међу којима је најзначајнија IN ARCH за успешну каријеру. Његов „шпагети” намештај део је сталне поставке МОМА у Њујорку.

Рад­ми­ла Ми­ло­са­вље­вић, ар­хи­тек­та
www.do­pi­sna-sko­la-am­bi­jent.rs