Списак краћи за четири банке

Код нас је у току консолидација банкарског сектора, како се то стручно каже, односно његовог укрупњавања. На списку Народне банке Србије (НБС) и даље пише да има 31 банка, а заправо их нема, или ће у догледно време тај списак бити краћи. Наиме, на списку банака су и даље Алфа банка, односно Јубанка, како јој је назив „вратио” нови власник, односно купац АИК банка у власништву Миодрага Костића. Такође, званично још постоји Финдоместик банка, коју су ове године купили Андреј Јовановић и Бојан Миловановић преко Директне банке, као и Пиреус банка коју су такође купили ових дана, а чије је формално преузимање најављено за први квартал наредне године. Такође још формално постоји Војвођанска банка коју је купила мађарска ОТП банка.

Списак банака ће у скоријој будућности бити мањи за четири, значи биће их 27, а стручњаци најављују да ће се консолидација банкарског сектора наставити. Одавно важи да је за мало тржиште, какво је Србија од седам милиона становника, тридесетак банака превише. Отуда се очекује да ће све мање кад-тад морати да буду продате. Тренд укрупњавања није само домаћа специфичност већ је тако и у европском банкарству. Велике банке купују мање да би повећале број клијената, док се друге опредељују за оно што се зове органски раст, односно за привлачење клијената. Речју, много банака се боре за ограничени број клијената, што је јасно и по томе што су банкарски производи међу онима који се највише рекламирају.

Ненад Гујаничић, из Вајз брокера, каже да протеклих неколико година домаће банкарско тржиште карактерише и тренд враћања домаћих капиталиста у власничку структуру.

– Главни разлог, претпостављам, јесте чињеница да домаћи капиталисти верују да могу остварити синергију постојећег бизниса са преузетим банкама. Такође, у прилог им иде чињеница да су цене банкарских бизниса поприлично пале, делимично услед лошијег пословања, па је рецимо МК група преузела АИК банку на трећини њене књиговодствене вредности – каже Гујаничић.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да за то што овдашњи бизнисмени купују банке постоји рационално објашњење.

– Они добро разумеју да ризик бизниса треба расподелити на више делатности. Полазе од тога да проблеми неће у исто време погодити сваки њихов бизнис, тако да и ако их буде, могу да их компензују с онима где су боље пословали. Тако је свуда у свету. Мање озбиљан разлог јесте то што су овдашњи пословни људи у почетку лако дошли до новца и апетити су им порасли па мисле да могу да буду успешни и у банкарству. Та екскурзија није једноставна, треба пословати у окружењу 30 банака, међу којима су и велике европске. Банкама добро иде, али ипак не као раније. У свету власници капитала плате да банке воде они који знају, а код нас директори банака спроводе идеју газде, јер он зна најбоље – каже Савић.

Добит банкарског сектора у Србији пре опорезивања у првој половини 2017. износила је 290 милиона евра, што је за чак 43 одсто више него у истом периоду прошле године. Банке су овакве резултате оствариле упркос огромном паду камата на зајмове које су биле њихов доминантни извор прихода, а из финансијских извештаја банака види се да су главни извор профита много мањи расходи по основу отписаних зајмова него претходних година.

Гујаничић каже да је у другом кварталу настављен пословни тренд који карактерише домаће банкарство већ дужи период, а то је пад прихода од камата и раста ванредних прихода по основу наплате раније отписаних пласмана.

– Иако је добро што банке постепено смањују ниво лоших кредита, ипак то не би требало да завара у погледу финансијског резултата. Када би се гледало основно пословно подручје – камате, накнаде, провизије – банке бележе пад профитабилности. То је и разумљиво, јер неколико година је на снази тренд смањења општих камата, па су и профитне маргине у овом бизнису прилично пале. Пасивне каматне стопе су се приближиле нули, и ту више банке не могу остварити велике уштеде. Стога, једини потенцијал за раст профитабилности лежи у повећању кредитне активности, или евентуалном расту камата – сматра Гујаничић.