Форензичари у борби против криминала

Доктор Пејн-Џејмс је протекле недеље стекао звање гостујућег професора Медицинског факултета у Београду. Одржао је предавања у Институту за судску медицину „Милован Миловановић” и у свечаној сали Скупштине града Београда, на отварању четврте Глобалне конференције студената биомедицинских наука, коју организује Медицински факултет у Београду.

Студенти медицине и представници правосуђа имали су прилике да чују како форензичари у Енглеској воде рачуна о грађанима, посебно о притвореницима и затвореницима, али и како се уз добру организацију у служби науке ефикасно откривају путеви дроге.

Велика Британија, са 60 милиона становника, данас има 90.000 затвореника. Енглеска и Велс имали су седам милиона кривичних дела и 167.000 заплена дроге у 2015. години, а сексуално насиље је у највећем порасту од 2002. године, са скоро 29.000 силовања и 59.000 других сексуалних напада за годину дана, навео је доктор Пејн-Џејмс.

– Трговина дрогом најчешће је повезана и с другим кривичним делима. Велики број разбојништава и крађа се врши како би се дошло до новца за куповину дроге. Већина извршилаца кривичних дела одмах буде пријављена посебним полицијским тимовима који се баве дрогама и алкохолом. Свака полицијска станица има тим за дрогу и алкохол – каже Џесон Пејн-Џејмс у разговору за „Политику”.

Дрога је много чешће узрок саобраћајних несрећа него алкохол, додаје доктор. Зато се у Енглеској рутински раде тестови на дрогу путем пљувачке и зноја.

– Алко-тест је у Србији део рутинске процедуре, али тест на дрогу није – указује проф. др Ђорђе Алемпијевић, шеф Катедре за судску медицину Медицинског факултета у Београду.

За откривања трговаца дрогом, када се сумња да су прогутали пакетиће, Енглези не примењују гастроскопију – преглед желуца. Ова метода није медицински прихватљива, због ризика који носи и опасности да пакети с дрогом пукну, као и због етичке обавезе лекара да не врше овакве какве интервенције без пристанка пацијента.

– Догађало се да се дилери угуше када прогутају дрогу и почну да трче бежећи од полиције, а гастроскопија се показала ризичном јер је у једном броју случајева дошло до пуцања пакета у телу, тровања и смрти. Зато полицијске станице имају посебно опремљене тоалете у којима форензичари „чекају” да осумњичени природним путем избаце дрогу коју су прогутали – каже доктор Пејн-Џејмс.

Тестирање на дрогу у Енглеској има кључан значај не само у откривању него и у спречавању криминала.

– Када се препозна да осумњичени има проблем с алкохолом или дрогом, специјални тим се интересује да ли постоје и здравствени, породични и социјални проблеми. Често су људи жртве разних околности, а привођење у таквим ситуацијама буде прилика да се те околности промене. Тимови за дрогу и алкохол многима су променили живот – каже Пејн-Џејмс.

Тако то раде Енглези. Клиничка судска медицина у Енглеској најпре се бави здрављем ухапшеног грађанина.

– Осумњичени неће нестати у мору бројки о оптуженима и осуђенима. Његово признање и други докази нису релевантни само за полицију и суд, него и за здравствени и социјални систем, који могу да ублаже последице и да га врате с погрешног пута. Затвор није решење, јер затвор најчешће људе направи горим него што су били. Друштвена рехабилитација је најважнија – каже наш саговорник.

Оно што је такође веома занимљиво и другачије него у Србији јесте посебна процедура за жртве сексуалног насиља. Наиме, жртва силовања не мора да пролази кроз истрагу и суђење и уопште не мора да пријави силоватеља полицији, а притом ће добити сву потребну медицинску и психолошку помоћ и негу. Британски форензичари су свакодневно ангажовани на збрињавању жртава сексуалног насиља.

– У 43 области у Великој Британији раде центри за жртве сексуалног насиља. Лекари у овим центрима су посебно обучени за прибављање и обезбеђивање доказа, али и за процену даљег здравственог третмана жртве. Свака жртва се упућује у најближи центар, где се сачињава документација о случају, са свим доказима. Само од жртве зависи да ли ће силоватељ бити кривично гоњен – објашњава доктор Пејн-Џејмс и објашњава да обавеза да пријаве силоватеља полицији може да заустави жртве да потраже помоћ.

– Оне код нас долазе управо због тога што знају да није неопходно да прођу полицијску и судску процедуру. Важно је да одмах буду збринуте и да се одмах обезбеде докази. Ако накнадно одлуче да пријаве полицији, докази ће бити достављени из центра за жртве – каже Џесон Пејн-Џејмс.