Forenzičari u borbi protiv kriminala

Doktor Pejn-Džejms je protekle nedelje stekao zvanje gostujućeg profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu. Održao je predavanja u Institutu za sudsku medicinu „Milovan Milovanović” i u svečanoj sali Skupštine grada Beograda, na otvaranju četvrte Globalne konferencije studenata biomedicinskih nauka, koju organizuje Medicinski fakultet u Beogradu.

Studenti medicine i predstavnici pravosuđa imali su prilike da čuju kako forenzičari u Engleskoj vode računa o građanima, posebno o pritvorenicima i zatvorenicima, ali i kako se uz dobru organizaciju u službi nauke efikasno otkrivaju putevi droge.

Velika Britanija, sa 60 miliona stanovnika, danas ima 90.000 zatvorenika. Engleska i Vels imali su sedam miliona krivičnih dela i 167.000 zaplena droge u 2015. godini, a seksualno nasilje je u najvećem porastu od 2002. godine, sa skoro 29.000 silovanja i 59.000 drugih seksualnih napada za godinu dana, naveo je doktor Pejn-Džejms.

– Trgovina drogom najčešće je povezana i s drugim krivičnim delima. Veliki broj razbojništava i krađa se vrši kako bi se došlo do novca za kupovinu droge. Većina izvršilaca krivičnih dela odmah bude prijavljena posebnim policijskim timovima koji se bave drogama i alkoholom. Svaka policijska stanica ima tim za drogu i alkohol – kaže Džeson Pejn-Džejms u razgovoru za „Politiku”.

Droga je mnogo češće uzrok saobraćajnih nesreća nego alkohol, dodaje doktor. Zato se u Engleskoj rutinski rade testovi na drogu putem pljuvačke i znoja.

– Alko-test je u Srbiji deo rutinske procedure, ali test na drogu nije – ukazuje prof. dr Đorđe Alempijević, šef Katedre za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Za otkrivanja trgovaca drogom, kada se sumnja da su progutali paketiće, Englezi ne primenjuju gastroskopiju – pregled želuca. Ova metoda nije medicinski prihvatljiva, zbog rizika koji nosi i opasnosti da paketi s drogom puknu, kao i zbog etičke obaveze lekara da ne vrše ovakve kakve intervencije bez pristanka pacijenta.

– Događalo se da se dileri uguše kada progutaju drogu i počnu da trče bežeći od policije, a gastroskopija se pokazala rizičnom jer je u jednom broju slučajeva došlo do pucanja paketa u telu, trovanja i smrti. Zato policijske stanice imaju posebno opremljene toalete u kojima forenzičari „čekaju” da osumnjičeni prirodnim putem izbace drogu koju su progutali – kaže doktor Pejn-Džejms.

Testiranje na drogu u Engleskoj ima ključan značaj ne samo u otkrivanju nego i u sprečavanju kriminala.

– Kada se prepozna da osumnjičeni ima problem s alkoholom ili drogom, specijalni tim se interesuje da li postoje i zdravstveni, porodični i socijalni problemi. Često su ljudi žrtve raznih okolnosti, a privođenje u takvim situacijama bude prilika da se te okolnosti promene. Timovi za drogu i alkohol mnogima su promenili život – kaže Pejn-Džejms.

Tako to rade Englezi. Klinička sudska medicina u Engleskoj najpre se bavi zdravljem uhapšenog građanina.

– Osumnjičeni neće nestati u moru brojki o optuženima i osuđenima. Njegovo priznanje i drugi dokazi nisu relevantni samo za policiju i sud, nego i za zdravstveni i socijalni sistem, koji mogu da ublaže posledice i da ga vrate s pogrešnog puta. Zatvor nije rešenje, jer zatvor najčešće ljude napravi gorim nego što su bili. Društvena rehabilitacija je najvažnija – kaže naš sagovornik.

Ono što je takođe veoma zanimljivo i drugačije nego u Srbiji jeste posebna procedura za žrtve seksualnog nasilja. Naime, žrtva silovanja ne mora da prolazi kroz istragu i suđenje i uopšte ne mora da prijavi silovatelja policiji, a pritom će dobiti svu potrebnu medicinsku i psihološku pomoć i negu. Britanski forenzičari su svakodnevno angažovani na zbrinjavanju žrtava seksualnog nasilja.

– U 43 oblasti u Velikoj Britaniji rade centri za žrtve seksualnog nasilja. Lekari u ovim centrima su posebno obučeni za pribavljanje i obezbeđivanje dokaza, ali i za procenu daljeg zdravstvenog tretmana žrtve. Svaka žrtva se upućuje u najbliži centar, gde se sačinjava dokumentacija o slučaju, sa svim dokazima. Samo od žrtve zavisi da li će silovatelj biti krivično gonjen – objašnjava doktor Pejn-Džejms i objašnjava da obaveza da prijave silovatelja policiji može da zaustavi žrtve da potraže pomoć.

– One kod nas dolaze upravo zbog toga što znaju da nije neophodno da prođu policijsku i sudsku proceduru. Važno je da odmah budu zbrinute i da se odmah obezbede dokazi. Ako naknadno odluče da prijave policiji, dokazi će biti dostavljeni iz centra za žrtve – kaže Džeson Pejn-Džejms.