Турска забрињава Европу

Специјално за „Политику“

Истанбул, 11. априла – Велика неизвесност која се изненада надвила над судбином турске владе имала је неповољан ехо у Бриселу. Покретање судског поступка против највеће партије у земљи, којој прети затварање, све друго је, на тренутак, потиснуло у други план: и борбу против курдских герилаца, и напоре за приближавање ЕУ, и приватизацију јавних предузећа... Све, ама баш све.

„Надам се да ће уставни суд донети одлуку која ће бити у складу са правом, демократским принципима и европским стандардима. Ми смо забринути због садашњег развоја јер то (поступак за забрањивање владајуће странке) није нормално за једну стабилну демократску земљу”, упозорио је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо који данас завршава прву посету Турској.

Челник европске владе није желео, то је било приметно, да се меша у унутрашња питања Турске. Зато је, очевидно, избегао да одговори на питање новинара какав је, заправо, став ЕУ о фереџама, које су биле варница за садашњу политичку кризу у Турској. Корени су много дубљи: поборници секуларне републике упозоравају да владајућа партија има тајни исламистички програм, да, корак по корак, упорно брише границу између државе и џамија. У влади то упорно оповргавају.

Да подсетимо: на предлог главног тужиоца – који је на 126 страница оптужио владу да је угрозила секуларни систем – уставни суд је прошле седмице отворио поступак за забрану владајуће, убедљиво највеће странке у земљи, која је на јулским изборима добила чак 47 одсто гласова. Он је, такође, предложио да се именом и презименом казне главни виновници садашње системске кризе, да се 71 функционер – међу којима су председник државе Абдулах Гул и премијер Тајип Ердоган – у следећих пет година искључи из политичког живота земље.

Дводневна посета европских челника – Бароза и комесара за проширење ЕУ Олија Рена – иако је раније била договорена, ипак је протекла у сенци пратеће пресуде уставног суда, који је био и остао бастион секуларизма. Затварање Партије правде и развоја, а самим тим и владе, тотално би блокирало приближавање Анкаре ЕУ.

Премијер Ердоган, упркос унутрашњој кризи, покушава да одржи корак у реформама, које увелико каскају за европским стандардима. Председник ЕК поздравио је одлуку владе да измени фамозни 301. члан кривичног законика због кога је Анкара често на удару критика које стижу из Брисела и Вашингтона. На основу тог параграфа, по судовима су се годинама, као криминалци, повлачили нобеловац Орхан Памук и стотине новинара и интелектуалаца само зато што су вербално угрозили турски идентитет и углед. Према новом предлогу, о коме тек треба да се изјасне посланици, такав поступак убудуће ће моћи да се покрене пред судом тек када шеф државе за то да „зелено светло” .

Барозо је поздравио овај у Бриселу дуго прижељкивани потез, али је одмах додао „да је то недовољно”. Он тек очекује реформе које треба да обезбеде бољу заштиту жена и деце као и верска и мањинска права и слободе. То је нагласио и током данашњег сусрета са васељенским патријархом Вартоломејом Првим.

У Истанбулу, у Васељенској патријаршији подржавају напоре Анкаре да постане члан Европске уније. Православни великодостојници, међутим, упозоравају да су им још увек ускраћена нека права, пре свега у располагању наслеђеном имовином и око поновног отварања теолошког факултета на Халкију на који су турске власти једнострано ставиле катанац пре више од три деценије.