Свадба, али јединствена

Стеван Томић (1977) и Драгана Ђајић (1976) упознали су се као ђаци у Гимназији у Јагодини. Стеван, апсолвент на Шумарском факултету у Београду, рођени је Јагодинац, док је Драгана у тај град дошла као избеглица. Породица јој је у Сарајеву, родитељи су пензионери, мајка је радила у једној фармацеутској кући, док је отац био музички уредник у Радио Сарајеву.

После четири године проведене у школској клупи ово двоје људи је дошло на студије у Београд, али животни путеви су им се тада потпуно разишли. Када су заједничке фотографије почеле полако да бледе, случајан излазак у позориште пре осам година и заједнички пријатељи поново су их спојили. Почели су да се забављају и већ седам година живе заједно у изнајмљеном стану у насељу Жарково у Београду.

Стеван има сестру близнакињу, а брат му је емигрирао у Јужноафричку Републику и живи у Јоханесбургу. Мајка је радила као начелник за привреду, док је отац дипломирани економиста и директор „Телекома” у Јагодини. Драгана је, у међувремену, дипломирала на Филолошком факултету, по занимању је професор француског језика и књижевности и запослена је као преводилац у „Енергопројекту” у Новом Београду.

Стеван и она се скоро никада нису озбиљније посвађали. Тако је било и са пријавом на колективно венчање.

– Пред полазак на посао гледала сам јутарњи програм и видела свог колегу са посла, причао је о прошлогодишњој манифестацији. Било ми је симпатично. Имала сам утисак да је то нешто посебно, када двеста парова у једном тренутку изговори „да”. Пошто Стеван и ја не робујемо строгим правилима и конвенцијама, нисмо желели ни да нам свадба буде таква – говори Драгана којој је Стеван „џентлменски” препустио улогу саговорника за „Политику”.

– Када пробате венчаницу схватите да је то посебан тренутак и да нико не треба да бежи од емоција и радовања – размишља ова млада девојка. Драгана највише времена проводи на послу, док је Стеван ангажован на истраживачком пројекту на факултету.