За гасну везу с Бугарском 49,6 милиона евра
Србија би после више од деценију чекања могла да до краја ове године добије новац од Европске уније за гасно повезивање с Бугарском. То је важно за нас, ако се зна да би Русија од 2019. године могла да прекине испоруке гаса преко Украјине, што је Србији за сада једини правац снабдевања.
Александар Антић, министар енергетике, каже да се ова влада изборила за веће учешће Европске уније кроз ИПА фондове за 2017. и очекује да у децембру Србија добије 49,6 милиона евра као грант за подршку пројекту интерконекције Бугарска–Србија који је препознат као пројекат од заједничког интереса за ЕУ.
– Овај пројекат се у мандату ове и претходне владе реализује у нивоу највиших приоритета. Пре него што смо почели тиме да се бавимо говорило се о малом доприносу ЕУ за његову реализацију. Претпостављам да је то био кључни проблем, јер тај пројекат заслужује далеко већу подршку и кад је српска деоница у питању – рекао је Антић другог дана 17. економског самита у Београду.
Два пројекта су рангирана као приоритети: интерконекција Грчка–Бугарска и гасна веза Бугарска–Србија. Они морају да се реализују у динамици са пројектом јужни гасни коридор и изградњом терминала за течни природни гас. У сваком другом случају то би биле само цеви кроз које не би имало шта да потече, објаснио је Антић.
– Да би повезивање са Бугарском имало смисла потребна је била боља финансијска подршка какву су добили Бугари, али и да се развије пројекат гасне повезаности Грчка–Бугарска. Осим гасне везе с Бугарском Србија је заинтересована и за повезивање с Румунијом – једним од најозбиљнијих произвођача гаса који претендује да за неколико године постане извозник овог енергента – рекао је Антић.
Није напуштена идеја о повезаности с „Турским током”, који би гас требало да доведе из Русије, а на констатацију да је Србија јуче добила и званичан позив грчке владе да се укључи у градњу терминала за течни природни гас у Александрополису, где би стизао гас из САД, Антић каже да не постоји званични предлог о томе.
– Чињеница је да је Србија позвана, али хоћемо прво да видимо математику за тај пројекат и тек пошто проценимо да је финансијски оправдан можемо озбиљније да преговарамо с Грчком – истакао је Антић.
На питање с ким би Србија градила ново складиште гаса „Тилва”, о чему су јуче говорили представници „Србијагаса”, Антић каже, да лично подржава тај пројекат и он јесте међу приоритетима, али да прво треба сачекати завршетак градње друге фазе подземног складишта „Банатски Двор” у који би могло да се складишти око милијарду кубика гаса годишње.
Антић се јуче осврнуо и на обновљиве изворе енергије истакавши да ће Србија постати озбиљан играч на тржишту струје добијене из ветра, додајући да интересовање свих у овом делу Балкана треба да буде изградња регионалне берзе електричне енергије, јер су постојеће толико мале да праве трговине струјом и нема.
Теодорис Китсакос, из ДЕПЕ – јавне компаније за гас Грчке, објаснио је да би Србија могла да буде озбиљан енергетски играч у овом делу Европе мора да има стабилно тржиште енергената. С обзиром на то да производња гаса у Европи опада, а да Европа троши 13 одсто светске производње гаса, морају се наћи нови правци и извори снабдевања. Због тога је важна гасна веза с Каспијским регионом и Азербејџаном одакле се могу довести извесне количине гаса.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
