Ђинђићева стрела погодила и следбенике и противнике
Од када је пре пет дана стручни жири са архитектом Борисом Подреком на челу донео одлуку да је Рањена стрела, са звучном инсталацијом која емитује мисли Зорана Ђинђића, рад вајара Мрђана Бајића и књижевнице Биљане Србљановић, најбоље решење за споменик покојном премијеру, политичке и уметничке страсти се не стишавају. Тако се истовремено у јавности води полемика како о самом раду, тако и о томе зашто обележје подиже градска власт предвођена Српском напредном странком и зашто то нису урадиле демократе чији је Ђинђић био лидер.
На једној страни нашли су се представници садашње власти у Београду, Ђинђићев блиски партијски сарадник и његов наследник на премијерској функцији Зоран Живковић, као и аутор победничке скулптуре. Сви они оптужују бивше и садашње челне људе Демократске странке због тога што Ђинђић ни до данас није добио споменик. На другој страни, Ђинђићеви наследници на челу ДС-а – Драган Ђилас, Борис Тадић и Драган Шутановац – тврде да то није тачно и да не само да је постојала идеја о споменику убијеном лидеру њихове странке, већ и да су му на много других начина одали почаст.
Аутор победничког решења Мрђан Бајић признаје да га је зачудила идеја да бивши Ђинђићеви противници из СНС-а намеравају да му подигну споменик.
– Да су Ђинђићеви пријатељи, уместо што су откривали споменик азербејџанском диктатору Алијеву, подигли на време споменик убијеном премијеру, ове дискусије сада не би ни било. Овако, оставили су још један недовршен посао. И зато сада не разумем тај гнев политиканата који све виде кроз партијске призме. Једни су ми вешали портрет на изложби за одстрел „Нецензурисане лажи”, а ови други, са истим простаклуком и жестином, оптужују ме сада за сарадњу са онима који су тврдили да сам о њима лагао. Одлично. Баш угодна позиција за уметност. Па ви онда радите нешто – каже Бајић за „Политику” и додаје да је његов рад покушај да се Ђинђићева модернизаторска идеја заувек упише у ткиво Београда, а његов глас, који је угушен, заувек утка у сећање његових суграђана.
Председник Нове странке Зоран Живковић оценио је као срамоту Демократске странке што Ђинђић до сада није добио споменик. Он је за Н1 рекао и да га боли што Ђинђићу споменик диже власт чији су се, како је рекао, представници радовали што је убијен. Живковић је подсетио и да је његов пријатељ, академски вајар из Чикага Бобан Илић, урадио споменик и понудио га, као поклон Београду, двојици бивших градоначелника – Ненаду Богдановићу и Драгану Ђиласу, али су „неке комисије одлучиле да то није добро”.
Реагујући на ове Живковићеве речи, градски менаџер Горан Весић рекао је да је добро што се од Живковића чуло да бивши градоначелници Београда из ДС-а нису желели да подигну споменик Зорану Ђинђићу, али Живковићу замера што то није рекао док су они били на власти.
Весић је раније оценио као храбар искорак у политичкој култури то што је председник Србије Александар Вучић иницирао подизање овог споменика, што је, према његовим речима, постало државна обавеза.
Међутим, некадашња помоћница за културу градоначелника Београда Ненада Богдановића Горица Мојовић подсећа да је Скупштина града 2013, на предлог Демократске странке, одлучила да подигне споменик Ђинђићу и да је тада био формиран одбор на чијем се челу нашла она.
– Ђилас је желео да се та одлука усвоји једногласно, али СПС није гласао, а ДСС је био против. Предложили смо да се распише међународни конкурс и од Урбанистичког завода затражили да одреди локацију за то обележје. Тадашњи градски архитекта сугерисао је да споменик буде у Финансијском парку и да гледа на улаз у зграду владе, где је убијен. Од тога није било ништа, јер је у јесен дошло до смене градске власти – објашњава Мојовићева.
На прозивке да је својевремено стопирала постављање споменика који је поклонио вајар Бобан Илић, она одговара да је уметнички део комисије за именовање улица и тргова пре десетак година сматрао да та биста није примерена Ђинђићевом лику и делу.
– Позивам Живковића да коначно покаже тај поклон-споменик и да људи схвате шта је Београд „изгубио”. Подизање споменика не зависи од појединачне воље. Постоје прописи и процедуре и стручни људи који о томе одлучују, а Скупштина града даје последњу реч – истиче Мојовићева и додаје да не жели да коментарише Бајићеву скулптуру, јер сматра да је Ђинђић поново злоупотребљен.
И бивши председници ДС-а тврде да наводи садашње градске власти нису тачни. Тако Драган Ђилас каже да је годинама био план да се на простору Трга републике, где се налази привремени објекат „Стакленац”, направи галерија и комплекс посвећен Зорану Ђинђићу. – Пошто због имовинскоправних односа тај пројекат није реализован, донета је одлука да се подигне споменик. Као што је рекла госпођа Мојовић, председница комисије, променом власти активности комисије су прекинуте – објашњава Ђилас за „Политику”.
Слично објашњење има и Борис Тадић. Он за наш лист подсећа да је Ђинђић добио булевар на Новом Београду.
– И споменик би био већ давно завршен да није дошло до промене власти. Међутим, Вучић и његови политички истомишљеници прелепљивали су Ђинђићево име на таблама булевара и преко његовог имена лепили име Ратка Младића, уз најбруталније увреде на рачун Ђинђића. Да смо до тада завршили и споменик, и њега би рушили, тако да је врхунско лицемерје проглашавати их заштитницима Ђинђићевог дела данас – сматра Тадић.
Актуелни председник ДС-а Драган Шутановац подсећа и да је плато на Тргу добио његово име, те да је 2011. постављена и спомен-плоча на згради на Студентском тргу у којој је живео.
– На месту на коме је требало да се нађе споменик Зорану Ђинђићу нова власт је поставила споменик Гаврилу Принципу. Данас они који су спречили да се споменик подигне оптужују ДС, у жељи да преузму легат Зорана Ђинђића, као што покушавају да имитирају његову политику – каже Шутановац, додајући да је предлагао да, по угледу на велике светске аеродроме „Шарл де Гол”, ЏФК, „Роналд Реган”, и сурчински аеродром понесе име Зорана Ђинђића, али да та иницијатива није наишла на подршку.
Како је планирано, споменик Ђинђићу на Студентском тргу требало би да буде откривен 12. марта 2018, на петнаесту годишњицу његовог убиства. За сада једини споменик убијеном премијеру подигнут је у Прокупљу, 2007. године. У београдским општинама Сурчин и Обреновац два трга носе његово име. Да би иницијатива да личност која се упокојила добије улицу, трг или споменик дошла на дневни ред градске Комисије за именовање улица и тргова Београда, објашњава њена председница Јасмина Митровић Марић, треба да прођу најмање две године.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


