Ђака више у причи него у погонима

Просветне власти намеравају да ове делимично дуалне смерове, пре свега у туризму, угоститељству и грађевинарству, модернизују и за наредну школску годину сасвим прилагоде дуалном концепту.

Ове школске године популацију средњошколаца у Србији чини око 252.000 младих, и ту је урачунато и укупно 4.559 ученика који образовање стичу по наставним плановима и програмима сагласним са захтевима привреде. Дуалне трогодишње и четворогодишње образовне профиле похађају 1.482 ђака, док 3.077 њих учи у смеровима са елементима дуалног образовања.

Све наведене бројке званични су подаци које су на захтев „Политике” прецизирали надлежни у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

И пре усвајања и ступања на снагу првог закона о дуалном образовању много је компанија укључено у овај вид школовања, а још више заинтересованих да буду партнери школа које ће за њих образовати недостајуће кадрове у реалним условима рада.

– При креирању плана уписа за средње стручне школе око 1.860 компанија је послало такозвану изјаву о намери компаније, којом су изразиле спремност да се укључе у дуални модел образовања. То је велики број. За ову школску годину лиценцирано је 205 компанија које су испуниле све предвиђене услове да би учествовале у дуалном моделу образовања – објаснила је Габријела Грујић, помоћница министра просвете за стратешко планирање.

Суштинска разлика између школовања по националном дуалном моделу и средњег стручног образовања у коме се дуално управо рађа и развија, јесте у већем обиму учења у реалном радном окружењу у складу с потребама привреде, што је окосница дуалног. Наставним планом и програмом прецизирано је колико често и када ученици у дуалним смеровима уче кроз рад у компанијама. Ускоро ће и законом бити прописане улоге, обавезе, права и одговорности свих страна у дуалном образовању.

– Закон о дуалном образовању доноси унапређење тог дела средњег стручног образовања. Његов основни задатак је да уреди систем међу заинтересованим странама са јединственим циљем да се младима омогући да стекну квалитетна теоријска знања у школама и практична у реалном радном окружењу које прати техничко-технолошки развој. Без таквог модела у досадашњем систему, нарочито у производним занимањима, довели смо младе у позицију да постају јефтина радна снага јер нису могли да квалитетно сагледају и искусе стваран рад у производним процесима и нису могли да постану стручњаци – разјашњава Грујићева.

Дуални образовни профили, наглашава она, модернизују се и креирају у сарадњи са Привредном комором Србије и стручњацима запосленим у компанијама. За ученике учење кроз рад не представља „просте мануелне задатке”, већ програмирање, пројектовање и руковођење „паметним машинама” у савременим производним процесима, што помаже прелазак младих из света образовања у свет рада. Дуалним моделом средњег стручног образовања, такође истиче наша саговорница, излази се у сусрет и послодавцима и ученицима и омогућава да ђаци у току школовања стекну функционално и употребљиво знање, а привреда квалитетне кадрове.

– Дуално образовање од нарочитог је значаја за развој индустрије, најзначајнијег сегмента српске привреде, која независно од степена техничке опремљености и општег стања треба да буде носилац привредног раста и развоја Србије. Међутим, раст и развој саме индустрије суочавају се са озбиљном препреком, а то је недостатак образованих и стручних кадрова – закључује помоћница министра просвете за стратешко планирање.