Препакивање странака

Тако, правно гледано, Народна странка (НС) није нова, већ преименовани Народни покрет Србије (НПС), уписан у Регистар политичких странака 2016. године. Алексић, који је сада први потпредседник НС, прошле недеље је у интервјуу „Политици” објаснио да НПС није уступио Вуку Јеремићу, већ су се договорили да се уједине, а онда би било „неразумно и нерационално” скупљати 10.000 потписа за упис нове странке.

У Министарству државне управе и локалне самоуправе објашњавају за „Политику” да је на ванредној седници страначке скупштине 7. септембра ове године НПС донео одлуке о промени назива, скраћеног назива и с тим у вези одлуке о усвајању програма и статута странке. Поступајући по пријави НПС-а за упис промене података, министарство је, у складу са чланом 27. Закона о политичким странкама, донело решење о промени података у регистру, тако да је јасно да Народна странка као правни субјект постоји од 14. октобра 2016, а у међувремену је извршена промена старог назива у нови.

Било је идеја да и Саша Јанковић на сличан начин добије странку. Лидер Нове странке Зоран Живковић пре неколико дана је у интервјуу „Блицу” објаснио, говорећи о односу са Јанковићем, да су имали договор да после председничких избора формирају нову странку „или да он преузме вођење Нове странке, да не трошимо паре на потписе”...

Да ли би у овом другом случају мењали и име странке, сада је излишно говорити, али од укупно 118 партија уписаних у регистар који је успостављен 2009. године, министарство је утврдило да је до данас промењен назив 22 странке. Наравно, негде је заиста измењен само назив, а негде је реч о поступку који су применили Јеремић и Алексић. Тако је, рецимо, учинио народни посланик Драган Јовановић када је почетком године искључен из Нове Србије Велимира Илића. Иако је говорио о оснивању нове странке и у медијима се користио израз „новорегистрована” партија, Боља Србија је у јулу ове године уписана на броју 56, са подацима да је основана 2005. и решењем о упису у регистар 2010. године. На том броју је претходно био Социјалдемократски покрет, основан 2005, а од 2013. Сабор српског јединства.

А на регистарском листу број 80 забележене су следеће промене назива: 20. јула 2011. уписана је политичка странка Богата Србија – Покрет пољопривредника и привредника, којој је од 2015. назив био Трећа Србија – Богата Србија, а од 6. децембра 2016 – Народни слободарски покрет. Богату Србију основао је Захарије Трнавчевић, а на челу Треће Србије, сада слободара, јесте Мирослав Паровић, један од кандидата на последњим председничким изборима.

На сличан начин је и Борис Тадић регистровао партију када је напустио ДС. Његова нерегистрована Нова демократска странка се 2014. ујединила са странком Зелени Србије Ивана Карића, основаном 2007. године, и у регистар је на месту Зелених уписана Нова демократска странка – Зелени. После избора те године су се раздвојили, Зелени су вратили старо име и 59. место, а Тадић је уписао СДС као 99. у регистру.

Путем којим се изгледа све ређе иде пошао је Жика Гојковић, након што је из Српског покрета обнове искључена група функционера, а онда се одвојило и четрдесетак одбора. То је, каже, била олакшавајућа околност јер су већ имали костур организације и одборе који су имали резултате, за разлику од Јеремића и Јанковића који крећу „из ничега”.

„Јесте нам било тешко и напорно, али смо успели у врло кратком периоду све да завршимо. А могли смо и ми, на пример, од Олгице Батић, која нам је приступила, да на неки начин преузмемо ДХСС. Али ми смо се одлучили да сами скупљамо потписе јер нисмо желели да варамо друге, а у исто време да варамо и себе. Шта значи основати политичку странку када преузмете од некога име, као што је то урадио на пример Вук Јеремић? Ви тако уопште нисте свесни колика је ваша инфраструктура и колика је заиста ваша вредност”, објашњава Гојковић.

Сматра да је могућност оваквих преименовања партија – класична рупа у закону. А она омогућава да се избегне посао скупљања потписа који је, како каже, прилично тежак. „Потписник долази у странку, где му откуцају све на папиру, не може ништа да се дописује, после мора да оде код нотара, тамо плаћа оверу и враћа се поново у странку. То је компликованији процес него кад се прикупљају потписи за изборе. Наравно, све то кошта, али цена варира, јер у неким местима имате нотаре којима плаћате пуну цену, другде још нема нотара, па се то ради у судовима, и ту је јефтиније. А ако нотаре изводите на терен, то се додатно наплаћује. Ми смо за 12 дана прикупили 12.620 потписа и све укупно, уз друге овере и таксе, изашло нас је око 30.000 евра”, истиче Гојковић, додајући да су све исфинансирали из сопствених џепова.

Папирологија за оснивање странке

Документа потребна за упис у Регистар политичких странака су прилично бројна. Потребна је пријава за упис, затим записник са оснивачке скупштине, па оснивачки акт политичке странке, оверене изјаве најмање 10.000 оснивача (за странке националних мањина треба 1.000) сложене по азбучном реду презимена оснивача, а онда и списак оснивача, опет по азбучном реду сређен и достављен у писаном и електронском облику. Потребне су и потврде о упису оснивача странке у бирачки списак, по два примерка програма и статута, акт о избору заступника...