Љубав и мржња

Људи веома често повезују љубав и мржњу, говоре како су то два лица истог осећања и како се љубав веома лако претвара у мржњу. Како је реч о два потпуно супротна, међусобно искључујућа осећања, вреди осветлити њихову природу и међусобни однос.

Љубав је осећање које неко осећа према особи која му је емоционално важна на веома позитиван начин. Љубав је однос према другој особи као целовитом људском бићу које је процењено као веома позитивно и вредно. Због тога се онај који воли емоционално везује за вољену особу, желећи да буде са њом у трајном односу. Љубав је пример најпријатељскијег могућег односа.

Промена позитивне представе

Мржњу људи осећају према некоме ко им је емоционално важан на веома негативан начин. Тачније, мрзи се онај који је процењен као зао човек. Зато мржња мотивише или на избегавање омрзнуте особе или на жељу за осветом – да она буде социјално, емотивно или физички уништена. Мржња је пример најнепријатељскијег могућег односа.

Зашто неко ко је волео неку особу почне да мрзи ту исту особу? То споља гледано изгледа као да се љубав трансформисала у мржњу. Међутим, прави разлог је у томе што је тај променио своју представу о датој особи из веома позитивне у најнегативнију могућу. Тада људи изјављују: мислио сам да је други добар, али сам схватио да је он веома покварена особа, која ме је искористила и одбацила.

Два главна разлога због којих након љубавних веза и бракова настаје однос мржње јесу издаја и одбацивање. Правило је да онај који мрзи себе доживљава жртвом бившег партнера. Разлози које наводе су неверство, превара, дуготрајно прикривање паралелне везе, искоришћеност, незахвалност, безобзирност и бахатост друге стане. Тада можете чути: упропастио ми је живот. Особу највише боли доживљај неправде да онај ко је био поштен буде губитник и жртва, а да онај ко је био непоштен и покварен буде победник. На основу тога многи узимају право да исправе „неправду” и да осветнички упропасте живот „покварене” особе.

Људи су по правилу веома осетљиви на оне ситуације када процене да им је неко кога су сматрали пријатељем учинио нешто што сматрају непријатељским чином. Када им неко кога сматрају непријатељем учини нешто угрожавајуће, то их не изненађује јер је очекивано. Али када процене да им је пријатељ тај који је учинио нешто непријатељско, то је издаја која их посебно погађа.

Приликом окончавања љубавних веза и бракова постоји разлика између раскида или развода и одбацивања. У првом случају постоји поштовање онога ко одлази према ономе ко је остављен, а у другом постоји непоштовање.

Када је претходна љубавна веза или брак резултирала рађањем заједничког детета или деце, она сувише често постају оруђе спровођења освете и „кажњавања” друге стране.

Унутрашњи конфликти

Односи љубави могу прећи у односе мржње, а да ли односи мржње могу прећи у односе љубави? Могу, али веома ретко. Оно што је потребно да се деси јесте да веома негативна слика о датој особи постане веома позитивна.

Када је реч о односу љубави и мржње, може се поставити питање да ли је могуће истовремено осећати и љубав и мржњу према истој особи. Таква врста унутрашњег конфликта особе која би требало да истовремено има и најпозитивнији и најнегативнији однос према другоме једноставно није могућа. Личност је систем, а када су у једном систему толико супротне силе, он једноставно није у стању да функционише.

Постоје личности које имају способност да у истом односу показују осцилације и љубави и мржње. То је случај са такозваним гранично поремећеним личностима. Они могу у једном тренутку бити веома нежни у показивању љубави, а у неком другом могу реаговати снажним презиром или мржњом према истој особи, да би након тога опет показивали љубав. Емотивне везе са оваквим личностима су хаотичне. Разлог за овакво функционисање јесте што су оне веома осетљиве, тако да сваку критику доживљавају као одбацивање, као партнерову мржњу, због чега се „бране” својом контрамржњом.