Словенци купују словеначко

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 11. априла – Комора пољопривредних и прехрамбених предузећа Словеније, која окупља више од 100.000 радника, пре два дана је лансирала пропагандну акцију „Купујмо словеначко”. Затим су љубљански медији, као по команди, почели да испитују грађане: „Да ли приликом набавке намирница обраћате пажњу на (њихово) словеначко порекло?” Од готово десет хиљада гледалаца који су се одазвали позиву таблоидне телевизијске станице „Поп ТВ”, чак половина је одговорила да им је „словеначки елемент” одлучујући када пазаре неки производ у дућану, 36 одсто то негира, а осталима је свеједно.

Словеначке промоторе идеје о етноцентризму у куповини хране не брине сазнање да је поводом истоветне акције у Хрватској још 1997. године Брисел реаговао још 2006. Тада је Европска комисија упозорила хрватску владу да акцијом „Купујмо хрватско” дискриминише произвођаче из других држава, на шта је председник хрватске привредне коморе одговорио да ће се „комора прилагодити правилима ЕУ када за то дође право време”. Тако су у Хрватској чак 293 производа током протеклих 11 година стекла сертификат „изворно хрватско” или „хрватски квалитет”. Прошлогодишње истраживање јавног мњења показало је да чак 25 одсто испитаника тврди да захваљујући тој акцији купује „више хрватских производа”, док је 56 одсто тврдило да сматра да „тиме помажу хрватској привреди” да стане на ноге. Поред прехрамбених артикала, на списку „изворно и квалитетно хрватско” нашли су се, уз џемове од смокава, маслиново уље и другу храну, и чипка с острва Пага, лак за паркет, камен из Бенковца, алуминијумске фолије…

Отуда комора пољопривредника са словеначке стране међе жели да код домаћих потрошача постигне сличан ефекат, иако Брисел исту ствар осуђује у суседству које није део Уније. Тако службена Љубљана на челу ЕУ личним примером показује да је политика једно, а интереси (домаћег) капитала друго, па је изостала осуда „председавајуће Европске уније” против оних који у Словенији буде „националну свест” потрошача.

Татјана Загорац, представница произвођача хране, не крије наду да ће словеначки потрошачи с ентузијазмом пригрлити акцију која потире глобално, а привилегује све што је произведено у Словенији, упркос сумњама аналитичара који подсећају да је куповна моћ приличног дела становништва опала због инфлације која је прешла шест одсто и све учесталијих поскупљења хране. Зато они са најнижим примањима тешко себи могу да приуште скупе артикле са етикетом „словеначко”. Загорчева одговара да „сваки потрошач треба да нађе одговарајући (словеначки) производ и подржи акцију”, јер „смањивање броја словеначких производа на рафовима не доноси ништа добро ни сељацима, ни прехрамбеној грани индустрије, ни потрошачу”.

На упозорење да Словенија добар део прехрамбених сировина увози да би од њих начинила финалне производе, Татјана Загорац патриотски подсећа да словеначка „предузећа брижљиво бирају добављаче сировина, а словеначка индустрија производи намирнице по високим стандардима”. Зато су словеначки производи суперквалитетни. И ту закључује „купујмо словеначко, купујмо наше”, јер је „у словеначке производе уткана традиција и квалитет”.

Словеначки произвођачи хране, у првом реду ратари и сточари, навијају да потрошачи смање потрошњу иностране робе, чиме би очували радна места у прехрамбеној индустрији.

Председник прехрамбене индустрије „Жито” и председник коморе која је покренула акцију Изток Бриц каже: „Ми Словенци смо премало освешћени и преретко посежемо за словеначким производима”, стога „одлука за куповину словеначког млека, тестенина, пића није само одлука за словеначки доручак или ручак, већ се кроз куповину словеначких производа даје и подршка словеначком пољопривреднику и домаћој прехрамбено-прерађивачкој индустрији”.

Панику међу овдашњим произвођачима хране потпирили су велики страни трговачки ланци који су последњих година коначно продрли на словеначко тржиште, попут нискобуџетног „Хофера” или „Лидла” који уз разне акције нуде робу јефтинију од оне код „најбољег комшије” у којима се рекламира „словеначка робна корпа”.

Занимљиво је да све телевизије, као по команди, протеклих дана објављују репортаже снимљене испред разних продавница с бакалуком у којима се купци куну да купују словеначке брендове, јер су „квалитетнији” и „сигурнији”. Не помаже ни цинизам економиста који опомињу да је словеначка производња сирове хране недовољна, па многи производи, за које купци верују да су „наши”, уистину садрже састојке произведене далеко ван граница Словеније. Новинари су оптимистички открили и да је на полицама љубљанских трговина 70 одсто робе словеначког порекла, па директорка Трговачке коморе Марич Лах каже да такву „националну приврженост наше трговине треба искористити и путем пројекта ’Купујмо словеначко’”.

Слоган је наишао на позитивне реакције готово свих политичких партија, при чему неке наглашавају да је „добродошао, иако је мало окаснио”, други истичу да куповина словеначке робе представља важан корак у обезбеђењу здравог живота становништва, а трећи да „национални идентитет” налаже грађанима да „куповином домаће робе помажу словеначкој привреди”.