Скокови са небодера
Слободни скокови са зиданих грађевина, такозвани бејс џамп, изненадили су ових дана Београђане. Такмичари из Хрватске, Немачке и Словеније опробали су се у овом "адреналинском спорту" и то скоковима са торња топлане на Дорћолу, високом 130 метара, потом Пословног центра "Ушће" и куле "Генекс".
Иако је планиран и скок са "Београђанке", ови скакачи који се бацају у провалије са малих висина без резервног падобрана отказали су ову егзибицију, јер им је додатна отежавајућа околност била чињеница да саобраћај око ове куле није био заустављен.
После прексиноћњег скока са торња на Дорћолу, петорица врхунских скакача скочила су јуче ујутру са зграда "Ушћа" и "Генекса" и запрепастили случајне пролазнике.
Према речима Роберта Печника из Хрватске, најискуснијег и најекстремнијег међу њима, скок са "Ушћа" је био веома узбудљив, јер су временски услови били добри, а и зграда са које су скакали је прекрасна. Печник је досад имао више од 700 "бејс џамп" скокова, међу којима је један од најзначајнијих онај са највише зграде на свету, Петронас у Малезији.
Мирт Шмит, најбољи немачки спортиста у овој екстремној дисциплини, био је веома задовољан скоком у Београду. Према његовим речима, сви су почели да се баве падобранством пре много година, али после неког времена је један од њих скочио са зграде, што их је све заинтересовало. После доста вежбања, почели су да скачу са високих зграда и он је досад скочио 400 пута.
Објекти у Београду су за такмичаре били веома захтевни за извођење скока, премда у овом екстремном спорту није толико важно такмичење колико сам доживљај. Приликом скока са оваквих објеката падобран се отвара на висини од око 60 метара, а дотад слободни пад траје до једне и по секунде. Први модерни скок у том спорту је изведен 1978. године, а 60 метара је најмања висина са које је изведен. Занимљиво је да су у Београду крајем тридесетих година прошлог века извођени скокови са високих грађевина.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
