Милион људи брани јединство Шпаније

Према извештајима агенција
Барселона, Мадрид, Брисел – Преко милион људи изашло у Барселони на мирни протестни марш за јединство Шпаније, одвојене су процене званичног Мадрида и Удружења грађана Каталоније, иначе организатора најмасовнијег грађанског окупљања од избијања тзв. каталонске кризе. Демонстранти су узвикивали: „Нећемо дозволити комадање Шпаније”, „Буди се стишана нација”, „Пуђдемона у затвор”, док су организатори истицали да је циљ окупљања – организованог мање од 48 сати од унилатералног проглашења независности – одбрана јединства Шпаније, уз слоган „Сви смо ми Каталонија. Здрав разум за коегзистенцију”, преноси АП.

У међувремену, смењени потпредседник каталонске владе Ориол Жункерас унео је нову неизвесност у даљи развој догађаја, саопштивши да ће сепаратистички лидери „бити приморани да донесу тешке и не увек лако разумљиве одлуке”. Колико данас, првог радног дана седмице након унилатералног проглашења независности Каталоније, званични Мадрид почиње спровођење суботње одлуке о директној управи над Каталонијом. За то време, поједини чланови кабинета смењеног председника Каталоније Карлеса Пуђдемона најавили су да ће се данас вратити у своје канцеларије у Барселони, где би према најавама из Мадрида већ требало да седе представници централне власти, известио је лондонски „Фајненшел тајмс”.

Министар спољних послова Шпаније Алфонсо Дастис изјавио је да смењени председник каталонске владе Карлес Пуђдемон, теоретски, може да буде кандидат Каталонске европске демократске партије на изборима 21. децембра, „уколико у то време не буде у затвору”. Дастис је у интервјуу за АП истовремено казао да не искључује могућност да Каталонија, након окончања актуелне кризе, добије ширу аутономију.

Европске реакције на збивања на релацији Мадрид–Барселона су веома различите. С једне стране, председник Европског парламента Антони Тајани изјавио је у суботу увече да нико у Европи неће признати независност Каталоније и да је одлука Шпаније да распише ванредне изборе у том региону након једностраног проглашења независности тог региона, „права ствар”. „Нико неће признати Каталонију као независну земљу. Референдум је био нелегалан... Треба да се обнови владавина права”, рекао је он. Тајани је казао и да се Европа нада да дијалог може да помогне у решавању ове „тешке ситуације”, додавши да „то не значи да ЕУ може да посредује зато што је то унутрашње питање Шпаније”.

На другом крају политичког реаговања јесте најава из Брисела да одобравање политичког азила каталонском лидеру Карлесу Пуђдемону у Белгији не би било нереално уколико би он то затражио, изјавио је белгијски министар за миграције Тео Франкен, преноси британска агенција. Ројтерс наводи да нема индиција да се Пуђдемон нада да би могао да дође у Белгију, која спада међу неколико чланица Европске уније, у којима грађани ЕУ могу да затраже политички азил. „То није нереалистично уколико сагледате ситуацију”, рекао је Франкен за белгијску телевизију ВТМ, пренео је Ројтерс. „Они већ говоре о казни затвора”, додао је он. И АП наводи да за сада нема индиција да је Пуђдемон затражио азил. У случају таквог сценарија, даљи дипломатски односи Шпаније и Белгије вероватно би запали у озбиљну кризу, спекулишу острвски медији.

Колико је стварно био масован митинг подршке јединству Шпаније у главном граду Каталоније тешко је проценити. Наиме, док Мадрид и Удружење грађана Каталоније говоре о милионском одзиву учесника марша, светске медијске агенције и комунална полиција Каталоније истицале су да је марш за јединство Шпаније у Барселони бројао између 300.000 и пола милиона људи (зависно од извора).

Учесници масовног марша носили су шпанске, званичне каталонске заставе познате као „сењера” и заставе ЕУ, известио је АП. Америчка агенција истиче да је атмосфера на протесту била весела и да су учесници уз гласне повике одобравања поздрављала политичаре и званичнике централне владе у Мадриду који су се придружили маршу кроз централни булевар у Барселони, уз клицање „Живела Шпанија”.

Долорес Монсерат, шпанска министарка здравља, и Енрик Мило, представник Мадрида у Каталонији, виђени су у протестној поворци, јављају британски медији.

Бивши председник Европског парламента и некадашњи шпански министар Ђосеп Борел рекао је учесницима марша да је позивање на члан 155 шпанског Устава једина ствар коју је централна влада у Мадриду могла да уради, како би била избегнута економска криза у Каталонији. Борел је окупљенима у Барселони рекао да би, у случају да није активиран члан 155 Устава, многи од њих остали без својих послова и радних места. Он је указао и на то да би се из Каталоније повукло и много више од 1.700 компанија које су протеклих недеља већ преместиле своја седишта из Каталоније у друге делове Шпаније, преноси АП.

Поводом регионалних избора које је Мадрид заказао за 21. децембар, демонстранти су у Барселони листом узвикивали: „Да, наравно да ћемо гласати!” и аплаудирали при сваком налету хеликоптера шпанске националне полиције. „Ово је наша полиција”, узвикивали су учесници марша за јединство Шпаније.

Иначе, шпанска и каталонска јавност су помешаних осећања реаговале на изјаву смењеног потпредседника каталонске владе Ориола Жункераса да Карлес Пуђдемон „јесте и остаће и даље” председник регионалне владе. Он је у ауторском чланку у каталонском дневнику „Ел пунт Авуи” одбацио, како је навео, „државни удар” који је извео Мадрид, пренео је Ројтерс.

„Неопходна нам је заједничка стратегија… Важно је да изградимо чврст савез оних који теже изградњи државе коју грађани заслужују”, загонетно је најавио Жункерас. Он притом није рекао шта то спремају званично смењени сепаратистички лидери, али је јасно предочио да не одустају од једнострано проглашене независности Каталоније, иако је признао да „независност није имала жељену снагу... али јесте легитимитет из гласачких кутија” и да зато „морају престројити своје снаге и стратегију”.

Иначе, по анкети у Каталонији, чији је резултат објавио лист „Паис”, 46 одсто грађана је за ширу аутономију унутар Шпаније, а 29 одсто за независност, док више од 70 одсто Каталонаца сматра да се криза мора решити једино новим, поштеним изборима.

Критике на рачун сепаратистичких вођа и посебно Пуђдемона су све снажније и у водећим каталонским листовима, уз оштре замерке руководству да је великом делу грађана Каталоније онемогућило да кажу шта мисле и наметнуло независност као једино решење, и то без озбиљне политичке, економске, безбедносне основе, а посебно без било какве међународне подршке.

Водећи каталонски лист „Вангуардија” у први план је ставио да „огромна маса у Барселони брани јединство Шпаније”.

Као и други каталонски дневник „Периодико”, „Вангуардија” замера Пуђдемону што су „му ноге клецале” кад је требало да сазове ванредне изборе у Каталонији, јер је то слаб компромис с централном влашћу у Мадриду.

Други коментатори наводи да се Пуђдемон уплашио да ће га прогласити „издајицом” и попустио пред најжешћим присталицама отцепљења у владајућим снагама.

„Вангуардија” наводи у коментару да је влада у Мадриду избила адуте из руку Каталонцима тиме што је сазвала изборе за децембар и преузела власт у Каталонији, тако да сада Пуђдемон и његове присталице, за које се показало да су мањина, морају да прихвате да је „пресудно да се избегне сукоб грађана и избегну даља понижења”.

Спречити даље заоштравање и економски суноврат јесте главни задатак „у очекивању да Каталонија одлучи изборним листићима”, навео је каталонски дневник.