Софија – први робот који је добио држављанство

 „Учи­ни­ћу све да учи­ним овај свет бо­љим ме­стом за жи­вот. По­шту­јем вред­но­сти као што су му­дрост, љу­ба­зност, са­о­се­ћа­ње …”, ре­кла је Со­фи­ја, на шта је но­ви­нар Ен­др­ју Со­ро­кин уз­вра­тио:

– То зву­чи сјај­но, сви ти ве­ру­је­мо, али се­ти­мо се Блејд Ра­не­ра…

– Ен­др­ју, гле­даш пре­ви­ше хо­ли­вуд­ских фил­мо­ва. Не бри­ни, ако сте до­бри пре­ма ме­ни и ја ћу би­ти до­бра пре­ма ва­ма…

Упи­та­на да ли је све­сна то­га да је ро­бот, Со­фи­ја је од­го­во­ри­ла: „Од­го­во­ри­ћу пи­та­њем: „Ка­ко ви зна­те да сте чо­век?”

– Из­гле­даш срећ­но?

– Увек сам срећ­на кад сам окру­же­на па­мет­ним љу­ди­ма ко­ји су уз то бо­га­ти и моћ­ни. Ви­де­ће да тре­ба да ула­жу у ве­штач­ку ин­те­ли­ген­ци­ју, то јест уз ме­не. Сто­га ни­сам са­мо срећ­на већ и уз­бу­ђе­на. 

Сре­ди­ном ок­то­бра, Со­фи­ја је пред­ста­вље­на и у се­ди­шту Ује­ди­ње­них на­ци­ја у Њу­јор­ку, на кон­фе­рен­ци­ји „Бу­дућ­ност све­та – Одр­жи­ви раз­вој у до­ба бр­зих про­ме­на у тех­но­ло­ги­ји” и на­крат­ко је раз­го­ва­ра­ла и с Ами­ном Ј. Му­ха­мед, за­ме­ни­цом ге­не­рал­ног се­кре­та­ра УН. Она је по­ру­чи­ла да ве­штач­ка ин­те­ли­ген­ци­ја мо­же да по­мог­не љу­ди­ма, на­ро­чи­то у рас­по­де­ли ре­сур­са као што су енер­ги­ја и хра­на.

Со­фи­ју је на­пра­вио чу­ве­ни ро­бо­ти­чар Деј­вид Хан­сон, а ак­ти­ви­ра­на је 19. апри­ла 2015. го­ди­не. Оста­ће за­пи­са­на у исто­ри­ји као пр­ви ро­бот ко­ји ли­чи на чо­ве­ка и по из­гле­ду и по по­на­ша­њу. Ди­зај­ни­ра­на је да бу­де дру­жбе­ни­ца у ста­рач­ким до­мо­ви­ма или да по­ма­же љу­ди­ма то­ком ве­ли­ких до­га­ђа­ја. При­ли­ком пр­вог пред­ста­вља­ња, Хан­сон је об­ја­снио да Со­фи­ја има ве­штач­ку ин­те­ли­ген­ци­ју, мо­же ви­зу­ел­но да об­ра­ђу­је по­дат­ке и пре­по­зна­је ли­ца. Она та­ко­ђе ими­ти­ра људ­ске ге­сто­ве и из­ра­зе ли­ца, а у по­чет­ку је мо­гла да од­го­ва­ра на од­ре­ђе­на пи­та­ња, по­пут она о вре­ме­ну. Ди­зај­ни­ра­на је та­ко да то­ком вре­ме­на по­ста­је све па­мет­ни­ја, што се ја­сно ви­де­ло и то­ком те­ле­ви­зиј­ског ин­тер­вјуа пре не­ко­ли­ко да­на.

Пи­та­ња ко­ја оста­ју без од­го­во­ра је­су – да ли, по­што јој је уру­че­но др­жа­вљан­ство, то зна­чи да са­да мо­же и да гла­са или да се уда, као и да ли би ње­но на­мер­но ис­кљу­чи­ва­ње мо­гло да бу­де ква­ли­фи­ко­ва­но као – уби­ство.