Била двапут једна земља

Објављујемо есеј „The academic West and the Balkan test”, Алексе Ђиласа, доктора социологије, есеј је објављен у енглеском часопису „Journal of Southern Europe and the Balkans”, децембра 2007.  у преводу аутора.

-----------------------------------------------------------

Сувишно је рећи да је Сабрина Рамет за „директивни приступ изградњи државе у Босни”, то јест, да западне земље једноставно пониште федералну структуру договорену у Дејтону. Питам се није ли њен радикални интеграционизам разлог што прави представу од своје светости и прекорава Бозеа због његове „склоности ка увредљивом језику”. Ноел Малколм дели њену приврженост потпуној измени Дејтона, као и већину њених других политичких мишљења, прикривених и неприкривених, и вероватно је најцитиранији аутор у њеној књизи. Стога Малколм природно добија похвале за прекршаје сличне Бозеовим мада су његови много тежи. Малколм је заједно с Квентином Хором (Quintin Hoare) приредио „Књиге о Босни” („Books on Bosnia”) и Раметова је сматра за „непроцењиву збирку кратких приказа” који су „често духовити” и са судовима који су „у огромној већини случајева поуздани”. Она се диви „презиру” „приказивача полиглота”, дели га, и цитира их са раздраганошћу: „сирови популизам”, „упрошћавање до глупости”, „чињенице су малобројне и удаљене једна од друге”, „суморно неинтелигентно”, „врећа за дроњке од књиге” „сликовница направљена како изгледа за ђаке или приглупе студенте”.

Сабрина Рамет не само што се диви „Књигама о Босни”, већ је очевидно надахнута њоме и њено писање, мада мање елоквентно, као да се угледа на ову и друге творевине Малколмовог јетког и злобног пера.

Али шта ако би неко желео да прочита скорашњу књигу о Југославији и југословенској трагедији која је сушта супротност оној Сабрине Рамет? Постоји ли антипод (а такође и антидот) „Размишљању о Југославији”? Нажалост, не постоји. Међутим, док таква књига не изађе, може се препоручити књига Џона Р. Лемпија „Југославија као историја: била двапут једна земља”, објављена 1996, чије се прерађено и новим догађајима допуњено издање појавило 2000. Срећом, она је слободна од крајности и неумерености, пуна је обзира према алтернативним мишљењима, а изнад свега, да се послужим поново цитатом из Мајкла Мана, она не спада у књиге које „продужавају категорије националистичког мишљења”. Заснована на систематском истраживању и приступачна, она је постала општеприхваћени уџбеник за курсеве историје на универзитетима. Чудновато, Раметова је не спомиње.

Џон Р. Лемпи је професор историје на Универзитету Мериленд, Колеџ парк, и бивши службеник министарства спољних послова који је био на служби у Београду средином шездесетих година. „Балканска економска историја, 1550-1950: Од империјалних пограничних крајева до земаља у развоју” („Balkan Economic History, 1550-1950: From Imperial Borderlands to Developing Nations”), књига са више од седам стотина страница, коју је написао заједно с Марвином Р. Џексоном (Marvin R. Jackson), објављена је 1982. и Лемпи је одмах постао општепризнат као водећи ауторитет за економију овог региона, како прошлу тако и садашњу, као и компетентни општи историчар. (Из данашње перспективе, тачније пророчанство било би „Од империјалних пограничних крајева до земаља у развоју до империјалне периферије”.)

Сада нам је Лемпи дао нови преглед овог дела света. Објављен прошле године, његов „Балкан постаје Југоисточна Европа: Век рата и транзиције” („Balkans into Southeastern Europe: A Century of War and Transition”) добродошла је књига. Не само студентима већ и широј читалачкој публици потребна је историја Балкана допуњена новим догађајима и у једном тому, ради обавештавања и, такође, да нам дâ јединствену слику овог дела света. „Историја Балкана, 1804-1945” („A History of the Balkans, 1804-1945”) Стевана К. Павловића (Stevan K. Pavlowitch), објављена 1999, поставља високе стандарде у непристрасном приказивању разних националистичких сукоба и испитивању њихових узрока и уопште је ауторитативно дело. Али, део књиге који се бави двадесетим веком представља само око половину читаве књиге и обухвата једино период до краја Другог светског рата.
Наставиће се