Република Српска није ничије власништво

О предлогу председника Србије Александра Вучића да се одржи трилатерални састанак високих званичника Србије, БиХ и Хрватске, Црнадак каже да је о тој идеји која има подршку у БиХ недавно разговарао и са својим српским колегом Ивицом Дачићем. Како објашњава, питање је да ли Загреб хоће да уђе у један такав трилатерални оквир, али је ипак оптимиста да ће ускоро доћи до састанка на нивоу шефова дипломатија као увод у скуп на председничком нивоу.

„Сваког септембра у Њујорку имамо трилатералне састанке у форматима БиХ–Србија–Турска и БиХ–Хрватска–Турска. То траје већ годинама, па ваљда и ми можемо да седнемо у троуглу Сарајево–Београд–Загреб, који је, како се сви слажу, најважнији за стабилност региона”, наводи Црнадак. Не пропушта прилику да каже како је Београд заузео врло конструктиван став према Сарајеву:

„Србија нам даје снажну подршку путу ка ЕУ, али и унутрашњем договору унутар БиХ. А, с друге стране, развијају се и односи с Републиком Српском у складу с Дејтонским споразумом. И мислим да полако сазрева мишљење да сарадња РС и Србије није никаква препрека развоју односа за развој односа Београда и Сарајева.”

Поједини бошњачки политички кругови у Сарајеву не гледају баш благонаклоно на сарадњу Београда и Бањалуке?

Има још доста неразумевања, али мислим да сви морају да схвате да су Срби који живе у Србији и они који живе у РС, па и у БиХ, исти народ и да је логично да Србија показује интерес користећи механизам који је на располагању кроз Споразум о специјалним и паралелним везама.

Чини се да су заједничке институције у БиХ стално у блокади, пред пуцањем, као да се сви спремају за изборе идуће године. По вашим критикама могло би с закључити да је Република Српска кочничар у доношењу одлука на нивоу БиХ?

Није баш тако. Врло је битно да се не поистовећује Република Српска с тренутном влашћу у Бањалуци. Са својом улогом, надлежностима и уставним значајем РС је нешто што се никако не може заобићи у унутрашњем одлучивању у БиХ поготово у одлукама које се тичу европског пута.

Залагање нас који представљамо РС у Савету министара и Председништву БиХ, пре свега Младена Иванића, који је и почасни председника ПДП-а, јесте да се спроведу реформе и бавимо се пре свега економским и социјалним питањима како би се створили услови да стварно започнемо борбу против корупције. Ми све радимо на темељу дејтонских овлашћења и нема никаквог компромиса око смањења надлежности РС и изменама њених граница. То је црвена линија испод које нема разговора.

Али бура која се дигла око одузимања војног објекта РС на Романији довела је и до резолуције о војној неутралности Републике Српске?

Многе ствари које ради господин Милорад Додик и његова партија су искључиво за дневнополитичку употребу и припрема за изборе. Мислим и на ту резолуцију па и то поигравање референдумом, што наноси немерљиву штету нашим институцијама у РС. С аспекта играња политичке утакмице да по сваку цену добије глас, Додик то игра веома вешто. Тако је он референдум о Дану РС, који је био само недељу дана пред локалне изборе, врло вешто ставио у функцију свог изборног резултата.

Критиковали сте и идеју да се одржи референдум о суду и тужилаштву БиХ. Срби су незадовољни како ради правосуђе у Сарајеву, поготово после ослобађајуће пресуде Насеру Орићу?

Тај референдум је Народна скупштина РС изгласала 2015. године и ми смо били против тога, јер смо сматрали да то није решење. Да ли је реално да се угасе суд и тужилаштво БиХ? Да ли је то могуће спровести и имамо ли подршку Србије? Да ли је то искрено, ако знамо да су иницијатори референдума гласали да се успоставе такав суд и тужилаштво? Сматрали смо тада и сада да би такав референдум одвео РС у беспотребну конфронтацију и тешку изолацију.

Ако су ипак хтели да га спроведу, требало је то сада после ослобађајуће пресуде Орићу, али власт РС калкулише, не сме да крене тим путем.

Али испада да судови у БиХ само Србе процесуирају за ратне злочине?

Сви Срби су незадовољни како правосуђе третира питање ратних злочина. Чувам се да коментаришем појединачне судске одлуке, али највећи број пресуда и највећи број година затвора добили су Срби. Тиме је покушано да се створи слика да је само један народ крив, а то је немогуће за сукоб какав смо имали у БиХ. Залажем се да треба завршити питање ратних злочина тако да сваки злочин добије име и презиме, а не да се везује само за један народ.

Критиковали сте и изјаву Бакира Изетбеговића како је његов отац Алија поручио да Ердогану оставља Босну у аманет. Какву сарадњу имате са странком СДА?

Имамо мало додирних тачака са СДА, иако смо заједно чланови у Европској народној партији. Међу нама постоје велике разлике по питању односа према Дејтонском споразуму, али и РС. Зато је најбоље начин не улазите у велике расправе о измени устава. Треба радити с механизмима одлучивања који већ постоје. Онај ко мисли да је предуслов бољег живота у БиХ измена Дејтонског споразума тај не мисли неком добро у Босни и Херцеговини. Имамо компликован механизам одлучивања, али и једини око којег смо се договорили. То је баланс страхова и амбиција, али и три конститутивна народа и појединаца. У овом тренутку тешко да можемо да имамо нешто боље.

Да ли после избора следеће године искључујете могућност сарадње с Додиковим Савезом независних социјалдемократа, будући да је ваш ПДП заједно с осталим опозиционим странкама оптужио да сте добили новац да рушите РС?

У ту причу како смо ми издајници више нико не верује осим малог броја потпуно загрижених поклоника СНСД-а окупљених око јавног сервиса РТРС-а који је нажалост потпуно под шапом владајуће странке. Шта друго да кажем осим да су то неистине, буквално небулозе. Знате откад смо слушали те приче о плаћању опозиције, па чак и овде у Србији.

За нас је важно да РС постане истинска демократија с јаким институцијама и да не зависи све од једног човека. Република Српска није ничије власништво, па самим тим ни Милорада Додика. Потребно је да РС демократски продише. А не као сада, када је штрајк лекара, Додик то решава. Када железничари зауставе возове, опет је ту Додик. Шта год да се деси очекује се да један човек једним телефонским позивом реши проблем. ПДП није искључив, али пошто ми заговарамо снажну борбу против корупције и разоткривање афера, тешко је замислити да смо ми за СНСД прихватљиви.

Да ли то по вама значи да би РС боље прихватали у БиХ да није Додик на њеном челу?

Нема то везе, исто би било. Али, понављам да није било добро везати судбину Републике Српске за било ког појединца, па ни за Милорада Додика. Додик ће бити председник РС до 7. октобра 2018. Ако се вежете за њега, шта онда да радимо сутрадан 8. октобра? Да закључамо радњу.

Хоћете ли се ви онда кандидовати за председника РС?

Младен Иванић, наш заједнички кандидат за српског члана Председништва БиХ, освојио је 2014. године 300.000 гласова. Ја сигурно нећу бити кандидат ни за једну од те две функције. А ко ће бити, видећемо и знаћемо врло брзо.

Педесетак повратника из рата на Блиском истоку

– Људи који одлазе на страна ратишта и чим се врате постају безбедносна претња. Добро је да је БиХ међу првима донела закон којим санкционише не само одлазак на страно ратиште већ и регрутовање тако да смо као резултат тога прошле године имали нула одлазака на ратишта. Један број се враћа и сви су без изузетка под пратњом – каже Црнадак.

Који је то број повратника са ратишта за Исламску државу?

Последњи податак којим ја располажем да их је нешто испод 50. Не треба стварати панику око тога, безбедносне службе их прате и мислим да могу да нас у највећој мери заштите од било каквог екстремистичког или терористичког деловања. 

Три сценарија за ЕУ

Игор Црнадак, упркос опоменама из Брисела, нада се да ће БиХ у првој половини 2018. у току председавања Бугарске ЕУ добити статус кандидата. Шеф дипломатије БиХ истиче да су могућа три сценарија:

– Први је да упитник ЕУ попунимо до краја ове године и да након тога у првој половини идуће године добијемо статус кандидата уз одлуку о започињању преговора с ЕУ. По другом сценарију постоји могућност да добијемо статус кандидата с додатним условима и додатним одгађањем отпочињања преговора. А трећа најгора, али и најмање реална варијанта, јесте да се одлука о добијању статуса кандидата ЕУ до даљег пролонгира. Прва два сценарија имају подједнаку шансу уколико постигнемо минимум политичког договора да упркос политичким тензијама направимо следећи европски корак – истиче Црнадак