Republika Srpska nije ničije vlasništvo

O predlogu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se održi trilateralni sastanak visokih zvaničnika Srbije, BiH i Hrvatske, Crnadak kaže da je o toj ideji koja ima podršku u BiH nedavno razgovarao i sa svojim srpskim kolegom Ivicom Dačićem. Kako objašnjava, pitanje je da li Zagreb hoće da uđe u jedan takav trilateralni okvir, ali je ipak optimista da će uskoro doći do sastanka na nivou šefova diplomatija kao uvod u skup na predsedničkom nivou.

„Svakog septembra u Njujorku imamo trilateralne sastanke u formatima BiH–Srbija–Turska i BiH–Hrvatska–Turska. To traje već godinama, pa valjda i mi možemo da sednemo u trouglu Sarajevo–Beograd–Zagreb, koji je, kako se svi slažu, najvažniji za stabilnost regiona”, navodi Crnadak. Ne propušta priliku da kaže kako je Beograd zauzeo vrlo konstruktivan stav prema Sarajevu:

„Srbija nam daje snažnu podršku putu ka EU, ali i unutrašnjem dogovoru unutar BiH. A, s druge strane, razvijaju se i odnosi s Republikom Srpskom u skladu s Dejtonskim sporazumom. I mislim da polako sazreva mišljenje da saradnja RS i Srbije nije nikakva prepreka razvoju odnosa za razvoj odnosa Beograda i Sarajeva.”

Pojedini bošnjački politički krugovi u Sarajevu ne gledaju baš blagonaklono na saradnju Beograda i Banjaluke?

Ima još dosta nerazumevanja, ali mislim da svi moraju da shvate da su Srbi koji žive u Srbiji i oni koji žive u RS, pa i u BiH, isti narod i da je logično da Srbija pokazuje interes koristeći mehanizam koji je na raspolaganju kroz Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama.

Čini se da su zajedničke institucije u BiH stalno u blokadi, pred pucanjem, kao da se svi spremaju za izbore iduće godine. Po vašim kritikama moglo bi s zaključiti da je Republika Srpska kočničar u donošenju odluka na nivou BiH?

Nije baš tako. Vrlo je bitno da se ne poistovećuje Republika Srpska s trenutnom vlašću u Banjaluci. Sa svojom ulogom, nadležnostima i ustavnim značajem RS je nešto što se nikako ne može zaobići u unutrašnjem odlučivanju u BiH pogotovo u odlukama koje se tiču evropskog puta.

Zalaganje nas koji predstavljamo RS u Savetu ministara i Predsedništvu BiH, pre svega Mladena Ivanića, koji je i počasni predsednika PDP-a, jeste da se sprovedu reforme i bavimo se pre svega ekonomskim i socijalnim pitanjima kako bi se stvorili uslovi da stvarno započnemo borbu protiv korupcije. Mi sve radimo na temelju dejtonskih ovlašćenja i nema nikakvog kompromisa oko smanjenja nadležnosti RS i izmenama njenih granica. To je crvena linija ispod koje nema razgovora.

Ali bura koja se digla oko oduzimanja vojnog objekta RS na Romaniji dovela je i do rezolucije o vojnoj neutralnosti Republike Srpske?

Mnoge stvari koje radi gospodin Milorad Dodik i njegova partija su isključivo za dnevnopolitičku upotrebu i priprema za izbore. Mislim i na tu rezoluciju pa i to poigravanje referendumom, što nanosi nemerljivu štetu našim institucijama u RS. S aspekta igranja političke utakmice da po svaku cenu dobije glas, Dodik to igra veoma vešto. Tako je on referendum o Danu RS, koji je bio samo nedelju dana pred lokalne izbore, vrlo vešto stavio u funkciju svog izbornog rezultata.

Kritikovali ste i ideju da se održi referendum o sudu i tužilaštvu BiH. Srbi su nezadovoljni kako radi pravosuđe u Sarajevu, pogotovo posle oslobađajuće presude Naseru Oriću?

Taj referendum je Narodna skupština RS izglasala 2015. godine i mi smo bili protiv toga, jer smo smatrali da to nije rešenje. Da li je realno da se ugase sud i tužilaštvo BiH? Da li je to moguće sprovesti i imamo li podršku Srbije? Da li je to iskreno, ako znamo da su inicijatori referenduma glasali da se uspostave takav sud i tužilaštvo? Smatrali smo tada i sada da bi takav referendum odveo RS u bespotrebnu konfrontaciju i tešku izolaciju.

Ako su ipak hteli da ga sprovedu, trebalo je to sada posle oslobađajuće presude Oriću, ali vlast RS kalkuliše, ne sme da krene tim putem.

Ali ispada da sudovi u BiH samo Srbe procesuiraju za ratne zločine?

Svi Srbi su nezadovoljni kako pravosuđe tretira pitanje ratnih zločina. Čuvam se da komentarišem pojedinačne sudske odluke, ali najveći broj presuda i najveći broj godina zatvora dobili su Srbi. Time je pokušano da se stvori slika da je samo jedan narod kriv, a to je nemoguće za sukob kakav smo imali u BiH. Zalažem se da treba završiti pitanje ratnih zločina tako da svaki zločin dobije ime i prezime, a ne da se vezuje samo za jedan narod.

Kritikovali ste i izjavu Bakira Izetbegovića kako je njegov otac Alija poručio da Erdoganu ostavlja Bosnu u amanet. Kakvu saradnju imate sa strankom SDA?

Imamo malo dodirnih tačaka sa SDA, iako smo zajedno članovi u Evropskoj narodnoj partiji. Među nama postoje velike razlike po pitanju odnosa prema Dejtonskom sporazumu, ali i RS. Zato je najbolje način ne ulazite u velike rasprave o izmeni ustava. Treba raditi s mehanizmima odlučivanja koji već postoje. Onaj ko misli da je preduslov boljeg života u BiH izmena Dejtonskog sporazuma taj ne misli nekom dobro u Bosni i Hercegovini. Imamo komplikovan mehanizam odlučivanja, ali i jedini oko kojeg smo se dogovorili. To je balans strahova i ambicija, ali i tri konstitutivna naroda i pojedinaca. U ovom trenutku teško da možemo da imamo nešto bolje.

Da li posle izbora sledeće godine isključujete mogućnost saradnje s Dodikovim Savezom nezavisnih socijaldemokrata, budući da je vaš PDP zajedno s ostalim opozicionim strankama optužio da ste dobili novac da rušite RS?

U tu priču kako smo mi izdajnici više niko ne veruje osim malog broja potpuno zagriženih poklonika SNSD-a okupljenih oko javnog servisa RTRS-a koji je nažalost potpuno pod šapom vladajuće stranke. Šta drugo da kažem osim da su to neistine, bukvalno nebuloze. Znate otkad smo slušali te priče o plaćanju opozicije, pa čak i ovde u Srbiji.

Za nas je važno da RS postane istinska demokratija s jakim institucijama i da ne zavisi sve od jednog čoveka. Republika Srpska nije ničije vlasništvo, pa samim tim ni Milorada Dodika. Potrebno je da RS demokratski prodiše. A ne kao sada, kada je štrajk lekara, Dodik to rešava. Kada železničari zaustave vozove, opet je tu Dodik. Šta god da se desi očekuje se da jedan čovek jednim telefonskim pozivom reši problem. PDP nije isključiv, ali pošto mi zagovaramo snažnu borbu protiv korupcije i razotkrivanje afera, teško je zamisliti da smo mi za SNSD prihvatljivi.

Da li to po vama znači da bi RS bolje prihvatali u BiH da nije Dodik na njenom čelu?

Nema to veze, isto bi bilo. Ali, ponavljam da nije bilo dobro vezati sudbinu Republike Srpske za bilo kog pojedinca, pa ni za Milorada Dodika. Dodik će biti predsednik RS do 7. oktobra 2018. Ako se vežete za njega, šta onda da radimo sutradan 8. oktobra? Da zaključamo radnju.

Hoćete li se vi onda kandidovati za predsednika RS?

Mladen Ivanić, naš zajednički kandidat za srpskog člana Predsedništva BiH, osvojio je 2014. godine 300.000 glasova. Ja sigurno neću biti kandidat ni za jednu od te dve funkcije. A ko će biti, videćemo i znaćemo vrlo brzo.

Pedesetak povratnika iz rata na Bliskom istoku

– Ljudi koji odlaze na strana ratišta i čim se vrate postaju bezbednosna pretnja. Dobro je da je BiH među prvima donela zakon kojim sankcioniše ne samo odlazak na strano ratište već i regrutovanje tako da smo kao rezultat toga prošle godine imali nula odlazaka na ratišta. Jedan broj se vraća i svi su bez izuzetka pod pratnjom – kaže Crnadak.

Koji je to broj povratnika sa ratišta za Islamsku državu?

Poslednji podatak kojim ja raspolažem da ih je nešto ispod 50. Ne treba stvarati paniku oko toga, bezbednosne službe ih prate i mislim da mogu da nas u najvećoj meri zaštite od bilo kakvog ekstremističkog ili terorističkog delovanja. 

Tri scenarija za EU

Igor Crnadak, uprkos opomenama iz Brisela, nada se da će BiH u prvoj polovini 2018. u toku predsedavanja Bugarske EU dobiti status kandidata. Šef diplomatije BiH ističe da su moguća tri scenarija:

– Prvi je da upitnik EU popunimo do kraja ove godine i da nakon toga u prvoj polovini iduće godine dobijemo status kandidata uz odluku o započinjanju pregovora s EU. Po drugom scenariju postoji mogućnost da dobijemo status kandidata s dodatnim uslovima i dodatnim odgađanjem otpočinjanja pregovora. A treća najgora, ali i najmanje realna varijanta, jeste da se odluka o dobijanju statusa kandidata EU do daljeg prolongira. Prva dva scenarija imaju podjednaku šansu ukoliko postignemo minimum političkog dogovora da uprkos političkim tenzijama napravimo sledeći evropski korak – ističe Crnadak