Историју Сингидунума препуштамо забораву

Пре неколико месеци сам критиковао резултате за редизајн и реконструкцију Студентског трга и лоцирање спомен-обележја Ђинђићу, због нарушавања културно-споменичке заштите Студентског трга, због политички опортуне локације споменика Ђинђићу, као и редизајна трга, покривен ауторитетом и дизајном академика архитекте Подреке.

Поводом објављивања резултата конкурса за споменик Зорану Ђинђићу, осетио сам потребу да се поново огласим. Преуређење и реконструкција Студентског трга планирани су са пуним степеном слободе, као да нема никакве споменичке заштите и ограничења и то треба проверити у пројектној документацији. Ослобођен је нереално од јавног саобраћаја, претворен у јединствен пешачки трг, са мотивом шареног пиротског ћилима у партеру.

Испод трга је пројектована двоспратна гаража, као да ту није археолошки локалитет, са налазом римских терми и други археолошки локалитет римских терми, на пијацети Филозофског факултета заборављен је и изолован.

Ова два локалитета су огледало археолошке небриге и односа према културном наслеђу. Зато старом Београду недостаје Унеско урбана заштита, да би се спречила Небрига и неодговорност у урбанизму. Да подсетимо, Студентски трг је први од најзначајнијих урбанитета старог Београда и посебно као локалитет римског Сингидунума, војног и цивилног насеља, настао дуж Теразијског гребена. 

Неистражен је археолошки и историјски и сада пред затирањем римских и  византијских трагова. Оваква реконструкција трга и третман заштите културног наслеђа нас удаљују од могуће Унеско урбане заштите старог Београда, који рачунамо културолошки само век и по, али римско-византијски Сингидунум је стар два миленијума и један је од ретких опсталих градова на Римском лимесу, незаштићен. 

Није ред да историју Сингидунума препуштамо забораву, док други на Балкану Измишљају историју и стварају културне споменике, да би се потврдили национално. 

Проф. др Мирољуб Којовић, архитекта, урбаниста, планер, ЕЦПД/УП/УН