Амерички сателит 60 година у свемиру

Од свих ствари направљених људском руком, само је једна успела да у свемиру остане безмало 60 година. Рекорд по дужини боравка у орбити држи амерички сателит „Вангард 1”, лансиран давне 1958, који је своју научну мисију завршио још 1965. После „Спутњика” 1 и 2 и „Иксплорера” (лансиран 31. јануара 1958), „Вангард 1” био је тек четврти сателит у свемиру и први који је користио соларну енергију.

Ова метална кугла величине грејпфрута, пречника 16 цм, тешка тек око килограм и по, пролази између 650 и 3.800 километара изнад површине Земље. Према предвиђањима појединих стручњака, објекат би могао да остане у свемиру још неколико стотина година, можда чак и до хиљаду.

Стварање и лансирање „Вангарда” представља почетак свемирске трке у хладном рату. Наиме, амерички сателитски програм започет је 1954. пројектом „Орбитер”, који је убрзо одбачен, па накратко поново оживљен успешним лансирањем „Иксплорера”, да би се ухватио корак са руским „Спутњиком”, првим вештачким сателитом у Земљиној орбити, у октобру 1957. Покретање ових летелица, такође, био је део обележавања међународне године геофизике.

„Лансирање ’Спутњика’ изазвало је огроман страх. Наши војни лидери схватили су тада да Совјети могу да нас погоде ракетом”, преноси Би-Би-Си речи Тома Ласмана, кустоса у Националном музеју ваздухопловства и свемира у Вашингтону.

Недељама након лансирања „Спутњика”, из Беле куће, у којој је тада председниковао Двајт Ајзенхауер, растао је притисак да се сателит лансира што пре, па је тако и тестирање ове летелице постало велики јавни догађај. И док је СССР држао у тајности целу операцију покретања „Спутњика”, обелоданивши вест тек кад се сателит већ нашао у орбити, амерички државни и војни званичници, као и представници медија, окупили су се 6. децембра 1957. у Кејп Канавералу на Флориди да би присуствовали проби. Међутим, тек што се ракета са сателитом одвојила од Земље, пала је на тло и запалила се. „Њујорк тајмс” је о томе известио како о „пуцању америчког престижа”, док је сенатор Линдон Џонсон, касније председник САД, догађај назвао понижавајућим.

После више неуспелих покушаја и одлагања, ракета која је носила сателит коначно је успешно послата у орбиту 17. марта 1958.

„Вангард 1” имао је научну сврху, између осталог био је опремљен и уређајем за мерење густине атмосфере, захваљујући којем је дао податке од кључног значаја за будуће летелице.