Среда, 09.07.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Брнабићева: Стабилан регион значи стабилност и ЕУ

Косово и једнострано проглашена независност, коју Србија не признаје, остаје тачка неслагања између Србије и Албаније, али ипак постоје бројне теме око којих постоји сагласност и сарадња
(Фото Бета)

 

Регион западног Балкана, упркос политичким, економским и друштвеним изазовима са којима се суочава, мора да се посвети изградњи добрих односа, стабилности и напретку, закључак је разговора председника Влада Србије и Албаније, Ане Брнабић и Едија Раме на конференцији у Мароку. „Србија је снажно посвећена регионалној сарадњи и економском повезивању, јер је економија кључни покретач свих интегративних процеса и даљег развоја свих земаља региона”, истакла је Брнабићева на првој пленарној седници Конференције о светској политици, која се до 5. новембра одржава у Маракешу, саопштила је Канцеларија за сарадњу са медијима, а пренео Танјуг.

Двоје премијера разговарало је са Тијерием де Монбријлом, оснивачем и председавајућим Конференције о светској политици, о изазовима са којима се сусреће западни Балкан и Југоисточна Европа као и о заједничкој будућности у ЕУ. Премијери су се сагласили да је потребно наставити и продубити сарадњу на основу заједничких интереса и циљева о европској будућности региона. Косово и једнострано проглашена независност, коју Србија не признаје, остаје тачка неслагања између Србије и Албаније, али саговорници су се сложили да ипак постоје бројне теме око којих постоји сагласност и сарадња.

На панелу је посебно истакнуто да је пут сарадње и помирења који су након више од шест деценија покренули Александар Вучић и Еди Рама, пример одговорне политике и позитивних промена. Србија је дубоко посвећена овом процесу и продубљивању сарадње и разумевања са Албанијом. „Иако се не слажемо око питања једнострано проглашене независности Косова, дајемо све од себе да то не утиче на конструктивност наших односа и дијалог који смо успоставили”, изјавила је Брнабићева на панелу.

Србија се увек чврсто залагала да се у међународној политици морају поштовати међународно право и стандарди, као што смо одувек говорили да ће се отворити Пандорина кутија уколико се прихвати једнострано проглашена независност. Међународно право је ту да осигура стабилнији, предвидивији и безбеднији светски поредак и свакако стабилнију и сигурнију Европу, рекла је она. Према њеним речима, без обзира на разлике, Србија ће увек прво бринути о квалитету живота свих грађана и њиховој безбедности и „управо зато водимо отворен дијалог са Приштином како би се најважнија питања за грађане решавала међусобним договором две стране”.

Председница владе је нагласила да је „чланство у ЕУ кључни спољнополитички циљ Србије”, и додала да реформе које Србија спроводи на путу ка ЕУ „треба да покажу не само нашу посвећеност европском путу, већ пре свега да побољшају квалитет живота свих наших грађанки и грађана”.

„Колико је ЕУ потребна региону, толико је и регион западног Балкана потребан Европи, јер без стабилног региона, нема ни стабилности у Европској унији. Србија ће наставити да гради односе који нас све заједно воде у будућност и свим грађанкама и грађанима региона обезбеђују боље услове живота и већи стандард и квалитет живота”, закључила је Брнабићева.

Након учешћа на уводном панелу, председница владе рекла је да је регион западног Балкана сада препознат и као регион који се политички реформише. „Регион Југоисточне Европе, или како га још називају западног Балкана, не само да се појављује као регион који има одличне економске резултате и полако се економски реформише у регион на који може да се рачуна, већ и као регион који се политички реформише и има позитивне ствари да покаже и Европи и целом свету”, рекла је уз напомену да је разговарала са Рамом како Европа и свет могу да уче о томе шта се у последње три године дешава на релацији Србија–Албанија. „О ономе што је покренуо председник Вучић у својој улози председника владе и оно што је кренуло да се дешава као већи дијалог први пут после шест деценија. То је нешто што је данас препознато”, навела је премијерка.

На Конференцији о светској политици учествује више од 120 високих светских званичника са свих континената. Конференција представља независну организацију чији је циљ допринос унапређењу свих аспеката државног управљања, као и промоција отворенијег, просперитетног и праведнијег света. Први пут је одржана 2008. године.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zlatan
Ako je Srbija Zapadni Balkan, sta je onda Grcka , mozda Juzni Balkan? A koje zemlje ulaze u sastav Istocnog a koje u Severnog Balkana?/ Bas bi voleo da nam premijerka objasni malo geografiju, jer ja nisam u moje vreme ucio koje zemlje spadaju u zapadni, istocni, juzni I severni Balkan...
Јован К.
Назив 'Западни Балкан' је врло чудан, јер не прати географску поделу. Питање: које државе се сврставају у 'Источни Балкан'?
Maja Medić
Albanija otvoreno ugrožava teritorijalnu celovitost Srbije, smeju nam se u lice - mi sa njima nemamo zajedničkih tačaka niti tema za razgovor. Ekonomsku saradnju možemo razvijati samo sa dobronamernim državama a to nisu države koje imaju teritorijalne pretenzije prema nama, u suprotnom - ko sa đavolom tikve sadi o glavu mu se lupaju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.