Туђе паре на послугу

Како сазнајемо, „златно доба” послуге у полицији било је почетком деведесетих година, у време хиперинфлације у Југославији. Саобраћајци су тада имали могућност да наплаћују казне директно од возача на улици и нису имали обавезу да новац истог дана предају. Такође, тада није постојао развијен електронски систем праћења и завођења записника, као што је данас. Поједини чувари реда би од новца од казни куповали немачке марке, а пазар би у динарима предавали две, три недеље касније. Тако би обрнули новац и били би „добри” за разлику коју је „појела” инфлација, а динаре од казни касније би уредно предали, јер их нису украли.

„Послуга је врста кривичног дела против имовине за које је као и за сва имовинска кривична дела карактеристично да се врши у одређеној користољубивој намери”, каже за „Политику” Милан Шкулић, професор Правног факултета Универзитета у Београду.

Иначе, послугом се често сматра и када неко обије туђи аутомобил, без намере да га украде, већ само да се превезе од једне до друге тачке, где и остави возило. Овакви случајеви некада су се веома често дешавали.

„Било је мало аутомобила и људи су били жељни тога само да се провозају, a неки су узимали возила од посланика и такозваних ’важних другова’. Тада је и настало дело одузимање моторног возила, што није крађа. Касније је све то са аутомобилима престало, а у законику је остала послуга”, каже за наш лист београдски адвокат Тома Фила.

Најчешћих примера овог кривичног дела било је код појединих благајника који би надохват руке имали одређену своту новца. Они који располажу туђим новцем дошли би у искушење да се од тих пара окористе, а касније да их врате као да се ништа није десило.

Најинтересантнији пример који илуструје ову причу је случај једног бившег службеника банке из Ниша, који је новац од неколико клијента „спискао” на коцку. Он је и осуђен на три године затвора због злоупотребе службеног положаја у продуженом трајању, јер је проневерио више од пола милиона евра које је искористио за интернет клађење. Такође, Виши суд у Нишу изрекао му је ове године додатних шест месеци затворске казне због кривичног дела послуге јер је са рачуна клијената скинуо још 250.000 евра које је користио за коцкање. Међутим, он је новцем од добитка неким „срећним клијентима” надокнадио штету.

Проневеритељ је признао да је од августа 2010. до јануара 2013. године узимао новац са туђих рачуна тако што је фалсификовао њихов потпис на налогу за подизање новца. Паре штедиша потрошио је на клађење путем интернета и то у коцкарницама на Бахамима и Девичанским острвима. Најчешће се кладио на трке паса. Овај човек годинама је успевао да крије како се послужио. Бирао је девизне штедише које су орочили новац, а када би неки тражили средства, намирио би им дуг тако што је новац узимао од неког другог клијента. Чак је на кладионици једном уз помоћ туђих пара добио 300.000 евра. Међутим, тада новац није вратио на рачуне штедиша. Поново се коцкао и све је изгубио.