Ко може а ко не може да буде адвокат

Да је бившој судији дозвољен упис у именик адвоката, потврдио нам је и председник АКБ Југослав Тинтор, али није желео да коментарише околности, нити да с том одлуком пореди одлуку АКС о одбијању бившег тужиоца. 

Из извора блиских АКБ сазнајемо да је дошло до „комешања” међу адвокатима поводом позитивне одлуке о бившој судији, као и да су већ поднети приговори на такву одлуку УО АКБ.

– То што је неко ослобођен оптужбе да је извршио кривично дело, не значи да је достојан да се бави адвокатуром – кажу адвокати који су поднели приговор, али су замолили да не објављујемо њихова имена.

– Онај ко је ослобођен правноснажном ослобађајућом пресудом сматра се неосуђиваним, исто као и сви који никада нису ни оптужени. Само суд је надлежан да утврди кривицу – кажу они који одобравају одлуку да се бивша судија упише у именик адвоката. Напомињу да би свако другачије тумачење било кршење претпоставке невиности.

Међутим, одсуство кривице не значи и достојност за бављење адвокатуром, сматрају они који су уложили приговор. Тврде да у образложењу ослобађајуће пресуде има детаља који бившу судију чине недостојном за адвокатски посао.

– Мирјана Ђуришић била је оптужена 2004. године да је судији Милојки Зековић помагала у примању мита у предмету који се пред Привредним судом водио против предузећа „Рубин” из Крушевца. Ослобођене су услед недостатка доказа да су примиле 80.000 евра како би донеле повољну пресуду. Утврђено је да су видео-снимци и транскрипти телефонских разговора незаконито прибављени докази, али остаје чињеница која се наводи у ослобађајућој пресуди – да је судија носила нацрт пресуде у адвокатску канцеларију која је заступала „Рубин”, а то је чини недостојном за бављење адвокатуром – истиче наш извор.

Достојност кандидата цени се у сваком појединачном случају и догађало се да кандидат буде осуђиван за неко лакше кривично дело које га не чини недостојним за адвокатуру. Али, догађало се и обрнуто – да буде одбијен неко ко никада није осуђиван.

– Ни бивши тужилац Вукчевић никада није осуђиван. Штавише, он се борио против криминала, али је ипак оцењен недостојним за адвокатуру. Исти је случај и с Натом Месаровић, некадашњом председницом Високог савета судства и Врховног касационог суда, која није никада осуђивана – кажу адвокати.

Подсетимо, Нати Месаровић пре две године није дозвољен упис у именик адвоката због тога што је била на челу највишег правосудног тела које је 2009. године спроводило реизбор судија, када многе судије нису поново изабране на функцију без икаквог образложења.

Владимиру Вукчевићу је замерено да је приликом реизбора тужилаца утицао да не буду поново изабрани они кандидати чији су супружници и рођаци адвокати, што је он негирао у разговору за наш лист после одлуке да му се не дозволи упис у именик адвоката.

Бивша министарка правде Снежана Маловић, како кажу у АКС, никада није одбијена, иако медији тако пишу.

– О достојности Снежане Маловић никада није одлучивано. Према неким сазнањима, она је пре неколико година поднела захтев за упис у Адвокатску комору Суботице, али га је повукла. Други кажу да захтев није ни поднела. Адвокатска комора Војводине, као другостепени орган, никада није одлучивала о њеној достојности и о њеном упису у именик адвоката. Морала би да поднесе захтев па да види шта би адвокатура рекла о њеној достојности – указују наши извори у адвокатској комори.

Према Закону о адвокатури, „сматра се да није достојан поверења за бављење адвокатуром кандидат из чијег се живота и рада може закључити да се неће савесно бавити адвокатуром и чувати њен углед”.

Очигледно је да адвокати сматрају да бивши високи правосудни функционери, који су одлучивали о избору судија и тужилаца, нису достојни да се баве адвокатуром.

Када Управни одбор Адвокатске коморе Србије одбије захтев за упис у адвокатуру, кандидат може да покрене управни спор пред Управним судом. Ната Месаровић је покренула управни спор и чека се одлука суда. Владимир Вукчевић је изјавио да ће вероватно покренути управни спор. Међутим, Управни суд нема овлашћење да одлучује о достојности кандидата, већ само о томе да ли је било неправилности у поступку пред Адвокатском комором.