Чачански герилац
Као да је сигуран да мандат овог скупштинског сазива неће још дуго трајати, Бошко Обрадовић је решио да време до нових избора искористи тако да дверјанима опет обезбеди улазак у највиши законодавни дом. Шта год да ради последња два месеца, лидер Двери се труди да подигне доста прашине, закључивши да од политичке коректности у постојећим околностима рејтинг не расте.
Нова дрскост у говору и наступу, коју симпатизери поздрављају као понекад неопходан метод опозиционе борбе, а противници осуђују као насиље над политичким супарницима, свакако њему и Дверима обезбеђују медијску пажњу. Томе је послужила и модрица на надлактици председнице парламента Маје Гојковић, за коју она каже да ју је задобила од једног од ратоборних дверјана који су без позива ушли у њен кабинет, док Обрадовић тврди да не говори истину.
Пошто је управо прогласио „све герилске методе борбе против Вучићеве власти дозвољеним” мораће да покаже колико је вешт да „герилским” акцијама популарише своју странку, а да је притом не скрене на пут без повратка.
Већ је на танком леду, будући да и њега и Двери од прошлогодишњих избора и ноћних „убеђивања” са челницима Републичке изборне комисије противници прозивају као насилнике. И то над женама. То би требало да их посебно погађа јер су хришћанске и традиционалне породичне вредности у основи њиховог друштвеног и политичког ангажмана.
Хришћанску смиреност Обрадовић је током свог првог скупштинског мандата сасвим изгубио. „Шта је идеја: да сви ћутимо и трпимо да нас ови из власти малтретирају, искључују микрофон, избацују из скупштине, кажњавају, понижавају”, реторички је питао на „Твитеру”. Схватајући предности друштвених мрежа, вешто их користи лансирајући политичке пароле, али и слике породичног живота.
Истовремено, фотографијама показује и да неуморно обилази Србију – тешко да постоји нека културно-забавна манифестација у последњих годину дана да јој није присуствовао, закључно с последњим Сајмом књига у Београду. Али, ту му као професору српског језика и књижевности и једном од оснивача издавачке куће „Катена мунди” и јесте место.
Овај 41-годишњак, рођен у Вранићима код Чачка, аутор је дипломске студије „Милош Црњански и нови национализам”. С још двоје студената Филолошког факултета покренуо је 1999. гласило „Двери српске”, из чијег круга је 2003. основано удружење грађана „Српски покрет Двери”. Политичка странка Двери регистрована је 2015. године.
Живи у Чачку с другом супругом Јулијом, где подижу троје његове и двоје њене деце из њихових првих бракова. Обрадовић себе сматра представником нове генерације политичара, која треба да смени оне који су четврт века присутни у животу Србије. Борбеност коју је после прошлогодишњих избора показао када је РИК прогласио да коалиција Двери и ДСС за један глас није прешла цензус, остала је упамћена и по изазивачком повику „Где бежите?!”
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
