Адреналински спуст у рудник

Од нашег сталног дописника
Велење – За данашње пионире које су у Словенији, у складу са новим временима, прекрстили у цицибане, рударско Велење више није симбол онога што је било за њихове „бабице и дедке”, када је варош називана најјугословенскијим словеначким градом.

Из тих времена су, поред монументалног Брозовог кипа у униформи вечитог маршала на платоу у центру вароши, остали и напуштени, исцрпљени празни копови рудника угља који су преуређени у Музеј рударства Словеније, јединствен у овом делу света.

Школе широм државе организују екскурзије за ниже разреде, па децу аутобусима возе у некадашњу рударску Меку да би их са 120 година старим лифтом који су некада користили рудари спустили 180 метара под површину земље где их чекају водичи и безмало адреналински доживљаји.

(/slika2)Тако млади нараштаји упознају не само историју рудника и рударства, него и како је тежак и опасан посао рудара. Стилизоване лутке приказују како је то било пре скоро осам деценија када су и деца ринтала за корицу хлеба, водећи марву која је теглила колица натоварена рудом. Ту су призори исцрпљених рудара у тренутку кратке паузе као и веома пластична сцена драме после несреће, тачније после урушавања плафона у једном од копова…

Водичи у међувремену објашњавају млађарији и туристима начине ископавања „црног злата” и зашто је поздрав рудара и дан-данас, широм земљине кугле али и у суседном руднику лигнита који још ради – „срећно”. После вожње „подземном железницом” (преуређене да подсећа на колица за транспорт руде) с краја на крај ровова, посетиоци, баш онако као што су некада чинили рудари, добијају прилику да предахну у кантини и презалогаје праву рударску ужину, хлеб и кобасицу.

Велење је поносно што је идеја о музеју преточена из речи у дела и што је тако настао један од најбољих савремених техничких музеја у Европи.

Разгледање музеја је подељено у два дела – први почиње „трауматичним” спуштањем рударским лифтом у неколико секунди до дубине од 180 метара и подземних нивоа, где их чекају опрезни водичи и мултимедијско представљање настанка, открића и вађења угља некад и данас. Други део поставке је сталног карактера, а намерник ће сазнати све детаље развоја словеначког рударства, где су заступљени сви рудници Словеније, при чему је посебна пажња посвећена животу рудара уочи 1930. године; филмови и исечци приказују настанак рударских колонија и живот у њима. Ђаци се шетају кроз собе, кухиње, спаваонице које су намештене скромно, комадима старинског намештаја, као некад рударске.

(/slika3)Кустоси наглашавају да је музеј, упркос донекле неугодном осећају после муњевитог спуштања у мрачну дубину, апсолутно безбедан а могу га разгледати и хендикепирани људи, у инвалидским колицима, наравно уз претходну најаву управи како би се особље адекватно припремило да дочека госта. Мултимедијски део представе је, поред словеначког, припремљен и на немачком, енглеском, италијанском и хрватском језику.