Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пуђдемон и министри на условној слободи

Пуђдемон и министри на условној слободи
(Фото Бета/АП)

БРИСЕЛ – Белгијски истражни судија условно је ослободио бившег каталонског лидера Карлеса Пуђдемона и четири министра његове смењене владе, а они пред белгијским судом треба да се појаве у наредних 15 дана, саопштило је данас белгијско тужилаштво.

Пуђдемону, који се јуче ујутро предао белгијској полицији након што је Шпанија против њега издала Европски налог за хапшење због побуне и проневере јавних фондова, забрањено је да напусти Белгију без одобрења судије, преноси Ројтерс.

„Следећи корак у процедури је појављивање пет тражених особа пред белгијским судом у наредних 15 дана”, наводи се у саопштењу белгијског тужилаштва.

Захтев, који је јуче током поподнева поднело тужилаштво у Бриселу, за привремено пуштање свих тражених особа, издао је истражни судија, саопштила је претходно канцеларија тужиоца, пренео је АФП.

Они морају да оставе адресу на којој се налазе и да се одазову на све судске и полицијске позиве. На ту одлуку не може да се уложи жалба, пише у саопштењу канцеларије.

Пуџдемон и четири бивша министра саслушавани су више од 10 сати, објавила је раније белгијска ВРТ телевизија.

Како се наводи, судија је одлучио да одобри условно пуштање пет бивших каталонских званичника до одлуке суда о томе да ли да спроведе Европски налог за хапшење, који је издала Шпанија, пренела је британска агенција. (Танјуг)

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Gargamel
Razlika izmedju Kosova i Katalonije je ogromna. Katalonija je postojala pre Spanije, Kosmet je od pamtiveka teritorijalno deo Srbije.
Petar Ilic
Bice interesatno videti sta ce belgijski sud da presudi. Sto god presudi, takva odluka ce potresti celokupni sudski sistem u svim drzavama EU. Godine 1997, Spanija je zahtevala da se u tzv. "Amsterdamski sporazum" unese klauzula koja obavezuje sve clanice EU da nece davati azil gradjanima EU za koje je Spanija izdala nalog za hapsenje. Ovaj zahtev Spanije poznat je pod imenom "Spanski protokol" a namera Spanije je bila da spreci Belgiju da daje azil baskijskim pobunjenicima. Zasto samo Belgija? Zato sto su sve druge clanice EU, osim Belgije, prihvatile Spanski protokol, a Belgija je zadrzala pravo da taj zahtev interpretira na svoj nacin. Videcemo kako ce da ga interpretira u ovom slucaju.
Драган Станић
Његов проблем је што није социопата и као такав се не може носити са другим полотичарима који то у великој већини јесу. Тј, није спреман до циља газити по крви.
Sasa Trajkovic
Tragi komično sada će se i Danci kriti iza administrativnih procedura baš kao što vlada se u Madridu krije uza ustava, sudstva ... kršeći politička i ljudska prava i sloboda, dok Brisel takođe legalistički ćuti.
Леон Давидович
А шта су то политичка , људска права и слободе?Да ли то значи допустити сваком да ради шта хоће ?Ако неко каже ја хоћу да се отцепим јер ми је таква воља, а други каже тај са таквом намером крши наша права и доноси нам невоље , ко је ту у праву ? Ако настојање једне стране да оствари нека права, која чак не морају ни за њих бити корисна, а тиме угрожава праваоних других и они имају право да се боре за своја права . Ако устав и закон оспоравају право на сепаратизам централне власти увек се могу на то позвати оптужујући сепаратисте да крше устав и закон. Сепаратизми су могли проћи у СССР-у и Југославији зато што се нико није држао закона и што је све чињено против закона. Друге државе не следе такво безакоње већ се лепо позову на устав и закон те оне који га не поштују јиш и оптуже и пред суд изведу.Држава постоји вековима, независно од тога да ли нам је њена историја симпатична или не, а онда неком падне на памет да је руши. У том случају већина у држави одлучно се супротстави

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.