Берзанско трговање и даље занемарљиво
ЕБРД планира да поново изда обвезнице у динарима, иако не успева лако да пласира те динарe, најавила је јуче Александра Вукосављевић директорка финансијског сектора у Европској банци за обнову и развој (ЕБРД), на јучерашњој 16. међународној конференцији Београдске берзе. ЕБРД, иначе, има 24,4 одсто акција банке, а сувласник је постала 2006. године.
– Бићете изненађени колико брзо ће бити објављен почетак приватизације Комерцијалне банке. Да приватизација као циљ не постоји ЕБРД не би био акционар. Рокови за приватизацију су пробијени, а став је био да није време, због прилика на тржишту, да се прода ова друга банка по величине имовине у Србији. ЕБРД је за тржишни начин продаје банке, односно на тржишту капитала – рекла је Вукосављевићева.
– Издавали смо обвезнице у динарима да бисмо кредите пласирали у динарима. Али, нажалост, динаре нико не жели да узме па сада имамо вишак ликвидности у динарима – рекла је Вукосављевићева додајући да је прва емисија динарских обвезница ЕБРД-а била релативно скромног износа, а инвеститора је било довољно.
На новинарско питање шта је узрок томе да они којима требају зајмови неће оне индексиране у динарима она је одговорила да су они знали да ће имати проблем у пласману зато што су ти зајмови у динарима скупљи од тржишних.
– Банке имају вишак ликвидности због чега су пале камате. ЕБРД се понаша тржишно, и са урачунатим ризиком, цена нашег зајма у динарима је већа од оних који пласирају банке. Проблем је што се и држава и физичка лица махом задужују у еврима – рекла је Вукосављевићева.
Синиша Крнета, директор Београдске берзе, указао је да је берзанско трговање и даље мало и да се није опоравило после кризе.
– У бољим данима дневно трговање је 2007. године достизало десет милиона евра, а сада када на месечном нивоу успемо да добацимо пет милиона евра то сматрамо успехом. Циљ треба да буде трансформација тржишта капитала у покретачку снагу националне економије. Модерно и одрживо тржиште капитала генерише нови привредни раст, нови развој и нова запошљавања. Раст тржишта капитала од 30 одсто у истом проценту повећава бруто домаћи производ – рекао је Крнета, додајући да је највећи проблем одсуство иницијалних јавних понуда (ИПО) и недостатак квалитетних инвестиционих алтернатива.
Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије (НБС), поручила је да ће централна банка наставити да подржава развој берзе и да ће учинити све да та берза поново буде лидер у региону.
– Морамо да верујемо у берзу и да се боримо за њене идеје и пројекте. То што нема много тржишног материјала, да признамо и кажемо где је разлог за то. Да није можда мало и у Закону о привредним друштвима и намерно уграђеним фелерима који нису скривене грешке по којима се промена власничке структуре унутар неког друштва чини, уз уважену адвокатску креативност на такав начин, да многи губе, а мало њих добија – упитала је Табаковићева.
Додала је да она увек указује на који начин се акционарска друштва затварају и зашто немамо довољно материјала за трговину на берзи. По њеним речима циљ је да Србија буде земља у којој ће грађани престати своје инвестиционе шансе да траже преко границе већ у Србији.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
