Много буке ни око чега

Од нашег сталног дописника 
Брисел – Споразум о стабилизацији и придруживању који никада није понуђен Србији на потписивање изазвао је већ толико полемика и трвења на унутрашњој политичкој сцени да неупућени добронамерник с правом може помислити да је то нешто од чега нам зависи голи живот. А да ли ће и када тај акт бити понуђен, о томе постоји превише нагађања и веома мало извесности. Док званични Брисел подгрева наде да ће се то догодити две недеље пре наредних парламентарних избора, поруке које стижу из Хага наводе на закључак да неће бити тако.

Споменути споразум, прва оштра кривина на том путу, мистификације у тумачењу његовог значења и садржаја, али и противречне изјаве оних који би требало да нам га понуде и оних који би требало да га потпишу, додатно су поделили јавност и политичаре у Србији.

Када је реч о томе шта бисмо то потписали ако бисмо потписали и да ли се у томе налази Србија са Косовом и Метохијом и члан 135, Брисел за сада само каже да се налази управо оно што смо претходно парафирали прошлог новембра.

Међутим, Брисел каже и да ССП може бити потписан 28. априла, али истовремено подсећа да хашке обавезе нису заборављене. Хаг поручује да заборавимо потписивање док се Младић налази на слободи, док се остала тројица оптужених нешто ређе помињу. А онда се јуче начас огласио холандски шеф дипломатије Верхаген рекавши да је после неколико година чак и његова држава спремна да попусти и омогући 28. априла Србији потписивање ССП уз одређене услове, за које се испоставило да нису баш реални. Затим је кориговао изјаву и практично вратио причу на почетак. 

У међувремену медији нагађају шта ће се заиста догодити. Према незваничним изјавама бриселских дипломата, Холанђани ће ипак попустити, јер је преосталих 25 држава чланица ЕУ решено да помогне „убрзани” пут Србије ка ЕУ, док ће Белгија у том случају следити северног суседа.

Али Холанђани нису попустили ни у јануару уочи председничких избора у Србији. Њихов премијер Балкененде је тада одолео притисцима Николе Саркозија и Ангеле Меркел. А колико су снажни били ти притисци? О томе би сада можда нешто могли да кажу скопски званичници који су пре десет дана пуни наде и у најјачем саставу отпутовали на самит НАТО-а у Букурешту очекујући позив за чланство у војном савезу. Иако се Грчка томе доследно противи годинама, Македонци су сматрали да и без промене назива државе могу до чланства, јер преостале државе чланице савеза нису правиле питање у вези с тим. Чак је и Џорџ Буш наговестио да ће ипак бити примљени. Њихова нада се убрзо претворила у агонију, а један од високих чиновника НАТО-а је овај фијаско хладно објаснио чињеницом да су „чланови клуба увек важнији од оних који куцају на његова врата”.  

Оно што је ваљда требало да буде предизборни адут „проевропских снага” у Србији преобразило се у њихову ноћну мору. На крају је и сам председник Тадић рекао да понуде ССП-а вероватно неће бити 28. априла.