Бијенале у част славне сликарке

Пожаревац – Милена Павловић Барили по 16. пут окупила је у свом родном граду значајне домаће и стране уметнике који су стварали баш њој у част. Бијенале „У светлости Милене” отворено је у понедељак у сликаркином дому – галерији у Пожаревцу и реч је о једној од најзначајнијих манифестација у овом граду. Управо зато јер негује успомену на велику уметницу и једну од најинтересантнијих личности уметничке Европе између два рата.

– Нама који смо посвећени неговању успомене на Милену и њене радове, изузетно је задовољство што заједно са вама имамо прилику да се оплеменимо уметношћу којом је она дисала. Неправедно би било да не споменемо Миленину мајку Даницу, захваљујући чијој дарежљивости и мајчинској љубави ова галерија постоји – рекла је Љиљана Дабић, управница Фондације „Миленин дом – Галерија Милена Павловић Барили”, подсетивши да је за њен развој заслужно више генерација.

Добродошлицу у Миленин град пожелео је и актуелни градоначелник Бане Спасовић, потенцирајући да се Пожаревац „изнова и изнова присећа славне уметнице”.

– Иако је њен рад прекинут прераном смрћу, њена дела довољна су за читав век стварања. Раме уз раме са осталим славним Пожаревљанима који су нас задужили својим великим делима, Милена, чини ми се, ипак стоји корак испред. Остаће запамћена реченица коју је изрекла у Њујорку да небо нигде није лепо као изнад њеног дворишта у Пожаревцу – казао је Спасовић.

Селекторка Ана Милошевић, историчарка уметности из Смедеревске Паланке, није имала лак задатак у избору дела за овогодишње бијенале. Каже да се на њен позив 16 уметника одазвало изазову да одговоре на феномен који се зове Милена Павловић Барили уз додатни, тематски изазов – „Крилата бића Милениних визија”.

– То је омаж Милени која је заиста била опседнута крилатим бићима, али крилима као симболу слободе и посредовања између сна и јаве, стварности и света маште и материјалног и духовог – рекла је Ана Милошевић додајући да јој је основно мерило била сама Милена, њен разноврсан уметнички опус, поезија, широко образовање и њена необична личност.

Ни жирију није било лако. Ипак, „Дворана одлазака”, уље на платну Катарине Зарић, сликарке и професорке на ФДУ у Београду, највише их је одвела на Миленин траг.

За ауторку ово дело је „конфигурација онога што се свима нама дешава током живота на Земљи, где једно време нешто радимо, боравимо, оставимо трагове и потом одлазимо”. Из угла жирија Катарина Зарић негује аутентичан ликовни идентитет и своју поетику темељи на визуелном значењу ренесансе.

Другопласирано је, такође, уље на платну „Скривени путник”, ауторке Снежане Петровић професорке Академије уметности у Новом Саду, а треће место освојио је београдски сликар Стојан Ђурић чији рад у комбинованој техници носи име „Крила”.

Осим уметника из Србије, на 16. Бијеналу „У светлости Милене” излагали су и сликари из Црне Горе, Македоније и Чешке. Изложба траје до краја новембра.