Преговара се о царини на аутомобиле

Специјално за „Политику”
Москва – Србија од августа 2000. године у трговинским односима са Русијом има статус једнак бившим совјетским републикама – око 95 процената српске робе извози се у Русију под врло повољним условима, а у току су преговори да такав статус добије још око три процента – разговара се о намештају, сухомеснатим производима, дрвету, аутомобилима...

Робна размена између Србије и Русије за последњих седам година порасла је за скоро седам пута. У току протекле године она износи око три милијарде долара. Највећи део те суме чини извоз руских енергената у Србију, а наш дефицит је више од две милијарде. Треба рећи да се обе стране труде да се тај дефицит смањи и да се већ виде први резултати – током 2007. у укупном извозу из Русије, део који чини гас мањи је за око осам процената.

Према најновијим подацима, прошлогодишња робна размена је у односу на претходну годину била за око 30 процената већа, а Русија је била наш највећи спољнотрговински партнер. Поред енергената који чине 80 одсто укупног извоза, Русија извози у Србију машине и оруђе, аутомобиле, обојене метале, руду гвожђа, а увози грађевинске машине, лекове (углавном од „Хемофарма”), подне облоге („Синтелон”), целулозу и папирну галантерију.

Руске инвестиције у Србију у последње време су значајно порасле. Један од највећих инвестиционих пројеката је куповина „Беопетрола” од стране „Лукоила”. Руско-швајцарска компанија „Алпинагрупа” купила је 84 одсто акција фабрике оловних цеви „Мајданпек” за 3,3 милиона долара. Руско-швајцарска фирма „Минеко” је за 11,5 милиона евра купила 57,6 одсто „Фиделинке”, руска компанија „Метропол” купила је „Путник” за 41 милион евра...

Таквих примера је све више.

Али све ће то превазићи улагања „Гаспрома” у гасовод „Јужни ток” и НИС, кад се реализује споразум потписан недавно у Москви.

(/slika2)Последњих година забележене су и значајне српске инвестиције у Русију. У Обнинску је пуштена у рад фабрика лекова „Хемофарм–Обнинск” у коју је „Хемофарм” уложио 32 милиона евра. Расту и инвестиције „Синтелона” из Бачке Паланке (чији удео у српском извозу у Русију износи више од 16 процената). У мају 2006. у Самарској области пуштена је у експлоатацију трећа линија за производњу ПВЦ подних облога. Укупна инвестиција српске фирме износи 18 милиона евра...

У оквиру регионалне сарадње, значајан је споразум између „Икарбуса” и Тушонске фабрике аутомобила, за производњу нископодних аутобуса.

У августу 2006, потписан је између две земље споразум о регулисању дуга Совјетског Савеза Србији чија је сума усаглашена – 288.796.454,26 долара. Договор предвиђа да се делом те суме покрије српски дуг за гас у периоду од 1995–2000. године, а преостали део биће враћен у року од шест година кроз руске инвестиције у „робу и услуге” за реконструкцију хидроелектране „Ђердап 1” и за завршавање акцелераторске станице института у Винчи.