Терористи у Грчкој дижу главу

Од нашег дописника

Атина – Терористички напад на полицију испред седишта социјалистичког Пасока у центру Атине, у којем само игром случаја није било жртава и за који је одговорност преузела „Револуционарна самоодбрана”, показао је да терористи у Грчкој поново „дижу главу”.

Установљено је да је на полицајце из обезбеђења зграде, у којој се тада налазило тридесетак партијских радника, пуцано из истог оружја које је коришћено и у претходним терористичким нападима на Пасок, у јануару и априлу ове године, када је рањен полицајац. Иста терористичка организација одговорна је и за напад на мексичку амбасаду у центру Атине у лето 2016. године, као и за још један напад на канцеларије Пасока пре три године.

Њихово дело је и гранатирање француске амбасаде прошле године због, како су написали у прилично магловитом прогласу, „политике коју Грчка, Француска и Мексико воде према мигрантима, специјалним покретима и локалним заједницама”.

Представници Пасока – који су 1999. два пута били мета акција и озлоглашеног „17. новембра”, чији су актери ухапшени 2002. године – и овог пута оптужују владу да није предузела ништа да спречи нападе и разрачуна се са терористима. Иако је премијер Алексис Ципрас напад на полицију и просторије Пасока назвао „директном провокацијом против демократије” и наложио Министарству за заштиту грађана енергичне акције, из опозиције пљуште оптужбе.

Она тврди да влада „не контролише ситуацију у Грчкој”. Лидер опозиције Киријакос Мицотакис је готово поновио Ципрасове речи: да су „меци усмерени против демократије”.

Свегрчка федерација полицајаца тражи да се предузму хитне мере и заштите припадници полиције, да им се дају конкретна овлашћења и да се једном заувек реши феномен насиља против униформисаних особа у Ексархији. Они су, кажу, у том централном делу града – где се деценијама свакодневно бацају Молотовљеви коктели на полицију, пале аутомобили, уништава имовина и живи у страху – директна мета анархиста и „капуљаша” против којих, како тврде, немају адекватна овлашћења.

Пред проблемом Ексхархије, коју сматра гетом анархиста, деценијама се затварају очи. Управо ту терористи и сви припадници градске гериле  имају уточиште, јер ниједна влада до сада није успела да поништи закон којим се полицији забрањује да улази на територију тамошњег  универзитета.

Реч је о Политехничком факултету. Од пада војне хунте, која је у крви угушила студентски устанак, полиција овде није имала приступ. Ниједан ректор, као ни било која влада, нису успели да зауставе њихово деловање, нити да спрече отворену трговину дрогом и цигаретама.

Пораст криминала у Атини забрињава грађане ненавикле на убиства и разбојништва у центру града. Безочно убиство адвоката у центру, убиство 32-годишње жене на централном атинском гробљу, расистички напад на породицу авганистанског дечака Амира, који је требало да на паради поводом „Дана ’не’”, као добар ученик, носи знамења своје школе и Грчке, али му то није дозвољено јер је „муслиман, а отац му није Грк” – све то узбуркало је овдашњу јавност.

Малом Амиру, који је са породицом морао да напусти привремени смештај због каменица које су полетеле у њихове прозоре заједно са гомилом погрда, премијер Ципрас је као поклон лично уручио грчку заставу. То, нажалост, није умањило осећај горчине и страха који је све присутнији међу Грцима.