Можда неки заспу у БиХ, а пробуде се у Србији
Од нашег дописника
Сарајево – Утврђивање границе између БиХ и Србије, званично најављено до краја ове године, постало је политичка тема, што отвара простор за разне спекулације и што, на неки начин, збуњује грађане који живе на деловима територије БиХ који се помињу као „спорни”. Овде се првенствено мисли на подручја код Зворника, односно Бајине Баште, део кроз који пролази пруга Београд–Бар, те део општине Прибој која је раздвојена територијом општине Рудо.
У Рудом, на пример, већ се увелико може чути како ће се врло брзо догодити да ће житељи једног дела насеља Штрпци и још неких других, кроз које пролази 12 километара пруге Београд–Бар, „заспати у БиХ, а пробудити се у Србији”. Истовремено локална власт у Рудом изражава очекивање да ће, у случају, евентуалне, размене територија, интереси мештана бити у првом плану.
С друге стране, из надлежних институција у Сарајеву нема, бар засад, никаквих службених назнака могућег начина коначног разграничења БиХ и Србије до краја ове године, како су то, такорећи, истовремено најавили српски председник Александар Вучић и министар спољних послова БиХ Игор Црнадак. То нам је потврдио и члан Комисије за границу из БиХ Жељко Обрадовић
У разговору за „Политику”, Обрадовић каже да се поновним актуелизовањем питања утврђивања границе између две земље, укључујући и могућности размене територија, ових дана, углавном, понајвише баве само медији.
„Чињеница је да се о питању идентификације границе између БиХ и Србије воде разговори на политичком нивоу, што сматрам да је добро, али ми у комисији још увек нисмо од колега из Србије добили ништа званично. Иначе, спремни смо за наставак разговора који су ’заустављени’ 2010. године када смо одржали последњи заједнички састанак”, наглашава он.
Напомиње да је српска страна и на том састанку промовисала захтеве који су идентични овима о којима се тренутно прича, а то је да се истовремено с идентификацијом границе врше и корекције на четири локалитета.
„Иако ни тада колегама из Србије није било спорно 335 километара утврђене границе која се подудара са границом на дан међународног признања БиХ, они су и поред тога приоритетно тражили да идентификација и корекција иду у пакету. Како се тај захтев није уклапао у наше надлежности ми смо га упутили Савету министара БиХ који је одговорио закључком да нема никаквих разговора о размени територије без претходно потписаног уговора о граници”, каже Обрадовић.
На питање да ли то значи да могућност договора о корекцији „спорних” 40 километара границе ипак није искључена, Обрадовић одговара да у комисији чији је члан „никада о томе није разговарано” и да је став БиХ да је повучена граница на карти стварно стање. Додаје да сматра да се питање привредних објеката, које граница пресеца, „може решити посебним билатералним уговорима између БиХ и Србије”.
Председник Републике Српске Милорад Додик мишљења је да границу између БиХ и Србије треба кориговати тако што бих део у Штрпцима и на другим местима виталним за функционисање инфраструктуре у Србији требало да буде припојен тој земљи, као и да треба исправити решење код Бијељине, где је Дрина својим током ушла више на територију Србије, готово 150 метара од граничног прелаза. „Ми смо спремни да то урадимо. Ту немају шта да раде ови из Сарајева. Ако ми из Републике Српске то прихватимо, они треба да верификују. Позивам их на то”, рекао је Додик новинарима у Невесињу.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


