Дотације пољопривреди веће за 2,5 милијарди
Министар финансија Душан Вујовић, који је ових дана поставио лимите за потрошњу буџетским корисницима, као да је преписао износе субвенција из овогодишњег буџета.
Како „Политика” сазнаје, за „Железницу” ће догодине из државне касе бити издвојено 15,8 милијарди динара, што је идентично овогодишњем нивоу дотација. Оно што из буџетских упутстава може да се види је и да је 4,8 милијарди динара намењено за учешће у руском кредиту. Та средства планирана су за обнову пруге Ниш–Димитровград. Посматрано на дужи рок, субвенције за „железнице”, ипак су у паду, јер су 2016. године износиле 17,51 милијарду динара. Суштински, ипак, највећи део субвенција (око 11 милијарди) сваке године одлази на плате запосленима. Чудно је да се ти издаци за следећу годину не смањују, јер је број запослених у овој компанији мањи, а буџетом за следећу годину није планирано повећање плата у државним компанијама.
И субвенције намењене „Путевима Србије” остале су исте – 6,27 милијарди. Како може да се види у образложењу, један део тог износа (500 милиона динара) намењен је за пројекат обнове путева и унапређења безбедности саобраћаја. Дотације за „Коридоре Србије” износиће 300 милиона динара, баш као и ове године. „Ресавицаˮ ће и следеће године бити на списку предузећа које држава субвенционише. За те намене, баш као и ове године, планирано је 5,07 милијарди динара. За спровођење прве фазе затварања нерентабилних рудника, планирано је 600 милиона динара. Уосталом, то је предвиђено планом реорганизације и финансијске консолидације ове компаније.
Није баш да се у политици субвенционисања догодине ништа неће променити. Тако ће на пример субвенције за пољопривреду догодине бити повећање. План је да оне износе 31,77 милијарди динара, што је око 2,5 милијарди динара више него у овогодишњем буџету.
Догодине ће из државне касе бити дотиран и Фонд за иновациону делатност. Буџетом Министарства просвете планирано је 500 милиона динара расхода по том основу.
За финансирање „енергетски угроженог купцаˮ планирана су средства у износу до 0,95 милијарди динара у буџету Министарства рударства и енергетике. Финансирање јавних сервиса (РТС и РТВ) и догодине ће пореске обвезнике коштати четири милијарде динара, баш као и ове и прошле године.
Субвенције у области привреде планиране су у нижем износу од овогодишњег (14,53 милијарди динара). Ове године за те намене било је планирано 16,57 милијарди динара. Расходи по том основу су смањени, јер држава догодине неће издвајати новац за текућу ликвидност„РТБ Бора”. Ове године за те намене у државној благајни било је одвојено две милијарде динара.
Министар финансија очекује да се јавни дуг следеће године смањи на 60 одсто бруто домаћег производа (БДП). Према подацима Министарства финансија, државна дуговања на крају септембра износила су 64,6 одсто БДП-а. То значи да министар финансија планира да ниво јавног дуга догодине достигне мастрихтшке критеријуме (60 одсто). Није искључено да ће креатори фискалне политике догодине покренути и иницијативу за промену Закона о буџетском систему којим се дефинише горња граница до које држава може да се задужује. Према овом пропису, јавни дуг не би требало да буде већи од 45 одсто, а Србија је већ шест година у законском прекршају. Законом дефинисани праг „пробијен” је још крајем 2011. године. Министар финансија Душан Вујовић и раније је изјављивао да сматра да би за нас требало да важе мастрихтшки критеријуми, што значи да ту границу треба померити на 60 одсто. Став Фискалног савета је, са друге стране, да та граница, ипак, мора бити нешто нижа, јер је праг од 60 одсто постављен за развијене европске земље.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
