Уметност „за понети”

Коктел хаљина „а ла Мондријан” коју је 1965. године креирао Ив Сен Лоран и лансирао је као модни хит сезоне, више је од дизајнерске авантуре једног модног креатора. Она, као својеврсна „уметност која хода”, подсећа све дизајнере да у ликовним уметностима имају читав један неистражени рудник блага који могу да користе у свом професионалном раду. Неки од критички настројених чистунаца у сфери ликовне критике могли би овај акт назвати банализацијом (или чак и злоупотребом) велике мисаоне вредности једног генија какав је био холандски сликар Пит Мондријан (1872–1944), који је коришћењем основних елемената: линије, површине и боје, сложену мистерију визуелног богатства природе свео на минимум, односно на суштину. Беле површине као подлога, црне линије као линије разграничења и основне боје (црвена, жута и плава) као средство којим се дух ослобађа за бесконачни низ варијација, сликару су послужиле да успостави ред, а у уметност уведе математику и етику. Његов сликарски концепт анализирали су и користили не само ликовни уметници већ и дизајнери намештаја и ентеријера, архитекти, па и урбанисти!

Мондријан није ни лак ни једноставан за примену на једном женском одевном предмету као што је хаљина. Апстрактна уметност била би много прихватљивија. Али Ив Сен Лоран се латио баш таквог изазова, и успео је у томе. Хаљина коју носи манекенка са мотивом скинутим са сликарског платна Пита Мондријана изгледа ексклузивно и јединствено, префињено и смислено, модерно и – лепо. Крој је више него једноставан, а и особа која хаљину носи треба да буде сама по себи – неупадљива и са што мање женских атрибута као што су то на пример – облине. Пожељна је дечачка грађа да би хаљина склизнула низ тело без препрека. Последњих неколико деценија навикли смо да се на одећу штампа све и свашта: ликови, слова и бројеви... Али то је нешто сасвим друго. Овде присуствујемо сусрету два истинска генија уметности и дизајна.

Ив Сен Лоран (1936–2008)

Велики љубитељ уметности, експериментисао је са моделима инспирисан сликарством или Шекспировим драмама

Француски модни дизајнер, једно је од најзначајнијих имена моде 20. века. Уз Коко Шанел и Кристијана Диора, он је својим идејама обезбедио Паризу да настави своје трајање на трону светске модне престонице. Рођен је у Орану, тада француском Алжиру, као најстарији син богатог француског индустријалца. Веома рано је показао интересовање за моду и креирање одеће. Са седамнаест година је освојио Прву награду Међународног секретаријата за вуну и притом скренуо на себе пажњу славног Кристијана Диора. Имао је само 21 годину када је преузео Диорову модну империју. Године 1962. оснива сопствену модну кућу, креира модне колекције, накит, парфеме... Најпознатији његови иновативни модели су хаљине „трапез” и софистицирани мушки сакои, смокинг-модели намењени модерним женама. Његове балске тоалете носиле су многе славне жене, од принцезе Грејс од Монака до глумице Кетрин Денев. „Дао је женама моћ”, рекао је његов дугогодишњи животни сапутник и пословни партнер Пјер Берж. Био је велики љубитељ уметности и експериментисао је са моделима инспирисан сликарством или Шекспировим драмама.

Арх. Радмила Милосављевић  
www.dopisna-skola-ambijent.rs