Војна неутралност је природно стање Србије

– Земље ЕУ имају у појединим нијансама различите стратегије, што показује да није нужно да наша стратегија буде копија нечије друге, већ има простора за афирмацију националних обележја. Пракса је показала да је безбедност на националном нивоу, чак и за ове земље које учествују у интеграцијама, најважнија. Видели смо како су Мађарска и Аустрија решавале проблем миграната, како су Белгија и Француска решавале проблеме после терористичких напада. Само уређена држава која је способна да одговори на све облике угрожавања сопствене безбедности, представља значајан фактор у региону и пожељна је за интеграције.

Од 2009. године догодило се много шта, од мигрантске кризе, преко промене власти у Америци, до брегзита. Може ли Србија да задржи политику балансирања и сачува Косово?

Политику Србије не бих назвао балансирањем, већ одговорном политиком, која води рачуна о националним интересима. У том смислу неоправдане су и приче о томе да Србија седи на две столице, јер она треба да седи на својој столици и да са те позиције настоји да оствари своје интересе. Мислим да садашња позиција војне неутралности иде у прилог таквој политици, јер може да се обрати партнерима и на истоку и западу и покушава да се бори за своје интересе.

Да ли вам се чини да се простор за вођење политике војне неутралности сужава после посете америчког дипломате Брајана Хојта Јија?

Да ли ће да се сужава или проширује, знатно зависи од активности наше дипломатије. Видимо да је таква политика утицала на то да генерални секретар НАТО-а изјављује да Алијанса поштује војну неутралност Србије. Неутралност је природно стање, а чланство у војним блоковима ипак је посебно стање.

Ви, дакле, не бисте препоручили улазак Србије у НАТО или ОДКБ. Да ли је бирање стране између Русије и САД главни проблем националне безбедности Србије?

Мислим да није. Србија као војно неутрална земља никога не угрожава. Војска Србије одржава вежбе и са Русима и са Американцима. Има могућност набавке војне опреме и на истоку и на западу и јача своју безбедност. Чак и чланство у ЕУ и НАТО земљи не гарантују безбедност ако сама не предузме потребне мере. Пре пет година мигранти нису били проблем. Информациона безбедност сада је у првом плану. Изазови и претње су променљиви.

Али Косово је опет у фокусу и националне политике…

Нажалост, тако је. И вероватно ће тако бити и у будућности, са мање или више проблема, без обзира на то како се ствари буду одвијале. Ако би се сада са Косовом и Метохијом и постигао некакав споразум, то не значи да би сви безбедносни проблеми били решени.

После изјаве Бакира Изетбеговића о признавању Косова страсти су се усијале, да ли су могући и војни инциденти у региону?

Та изјава Изетбеговића представља непотребно компликовање ионако сложених односа у региону, тим пре што и он зна да БиХ не може донети одлуку о признању Косова без сагласности Републике Српске. Свако помињање насиља у региону крајње је неодговорно. Суштински, у најбољем интересу свих земаља и народа на овим просторима јесте да се проблеми решавају цивилизовано и преговорима.

Мислите ли да је то могуће без мешања великих сила?

Теоретски јесте, али је практично тешко претпоставити да нема мешања са стране. За све одговорне факторе у региону важно је да воде рачуна о томе да не дође до оружаних провокација или инцидената, јер је пракса показала да је, с једне стране, веома тешко зауставити суноврат ако се откачи спирала насиља, а с друге стране, у таквој ситуацији, по правилу, долази до мешања са стране.

Имате ли неке назнаке да структуре власти раде на изради нове стратегије и да су свесни колико је она неопходна?

Колико знам, ради се на стратегији. Мислим да постоји свест о томе да је потребно приступити измени и допуни Стратегије националне безбедности. То је свакако добро.

Можемо ли да претпоставимо како ће свет изгледати наредних година и деценија?

То би требали да буде резултат анализе која би требало да претходи изради стратегије и да нађе своје место у њој. Потребно је да Србија све те процесе добро разуме и пронађе најбоље место за очување свог међународног положаја и безбедности, чиме би се створили услови и за напредак на унутрашњем плану.