Vojna neutralnost je prirodno stanje Srbije

– Zemlje EU imaju u pojedinim nijansama različite strategije, što pokazuje da nije nužno da naša strategija bude kopija nečije druge, već ima prostora za afirmaciju nacionalnih obeležja. Praksa je pokazala da je bezbednost na nacionalnom nivou, čak i za ove zemlje koje učestvuju u integracijama, najvažnija. Videli smo kako su Mađarska i Austrija rešavale problem migranata, kako su Belgija i Francuska rešavale probleme posle terorističkih napada. Samo uređena država koja je sposobna da odgovori na sve oblike ugrožavanja sopstvene bezbednosti, predstavlja značajan faktor u regionu i poželjna je za integracije.

Od 2009. godine dogodilo se mnogo šta, od migrantske krize, preko promene vlasti u Americi, do bregzita. Može li Srbija da zadrži politiku balansiranja i sačuva Kosovo?

Politiku Srbije ne bih nazvao balansiranjem, već odgovornom politikom, koja vodi računa o nacionalnim interesima. U tom smislu neopravdane su i priče o tome da Srbija sedi na dve stolice, jer ona treba da sedi na svojoj stolici i da sa te pozicije nastoji da ostvari svoje interese. Mislim da sadašnja pozicija vojne neutralnosti ide u prilog takvoj politici, jer može da se obrati partnerima i na istoku i zapadu i pokušava da se bori za svoje interese.

Da li vam se čini da se prostor za vođenje politike vojne neutralnosti sužava posle posete američkog diplomate Brajana Hojta Jija?

Da li će da se sužava ili proširuje, znatno zavisi od aktivnosti naše diplomatije. Vidimo da je takva politika uticala na to da generalni sekretar NATO-a izjavljuje da Alijansa poštuje vojnu neutralnost Srbije. Neutralnost je prirodno stanje, a članstvo u vojnim blokovima ipak je posebno stanje.

Vi, dakle, ne biste preporučili ulazak Srbije u NATO ili ODKB. Da li je biranje strane između Rusije i SAD glavni problem nacionalne bezbednosti Srbije?

Mislim da nije. Srbija kao vojno neutralna zemlja nikoga ne ugrožava. Vojska Srbije održava vežbe i sa Rusima i sa Amerikancima. Ima mogućnost nabavke vojne opreme i na istoku i na zapadu i jača svoju bezbednost. Čak i članstvo u EU i NATO zemlji ne garantuju bezbednost ako sama ne preduzme potrebne mere. Pre pet godina migranti nisu bili problem. Informaciona bezbednost sada je u prvom planu. Izazovi i pretnje su promenljivi.

Ali Kosovo je opet u fokusu i nacionalne politike…

Nažalost, tako je. I verovatno će tako biti i u budućnosti, sa manje ili više problema, bez obzira na to kako se stvari budu odvijale. Ako bi se sada sa Kosovom i Metohijom i postigao nekakav sporazum, to ne znači da bi svi bezbednosni problemi bili rešeni.

Posle izjave Bakira Izetbegovića o priznavanju Kosova strasti su se usijale, da li su mogući i vojni incidenti u regionu?

Ta izjava Izetbegovića predstavlja nepotrebno komplikovanje ionako složenih odnosa u regionu, tim pre što i on zna da BiH ne može doneti odluku o priznanju Kosova bez saglasnosti Republike Srpske. Svako pominjanje nasilja u regionu krajnje je neodgovorno. Suštinski, u najboljem interesu svih zemalja i naroda na ovim prostorima jeste da se problemi rešavaju civilizovano i pregovorima.

Mislite li da je to moguće bez mešanja velikih sila?

Teoretski jeste, ali je praktično teško pretpostaviti da nema mešanja sa strane. Za sve odgovorne faktore u regionu važno je da vode računa o tome da ne dođe do oružanih provokacija ili incidenata, jer je praksa pokazala da je, s jedne strane, veoma teško zaustaviti sunovrat ako se otkači spirala nasilja, a s druge strane, u takvoj situaciji, po pravilu, dolazi do mešanja sa strane.

Imate li neke naznake da strukture vlasti rade na izradi nove strategije i da su svesni koliko je ona neophodna?

Koliko znam, radi se na strategiji. Mislim da postoji svest o tome da je potrebno pristupiti izmeni i dopuni Strategije nacionalne bezbednosti. To je svakako dobro.

Možemo li da pretpostavimo kako će svet izgledati narednih godina i decenija?

To bi trebali da bude rezultat analize koja bi trebalo da prethodi izradi strategije i da nađe svoje mesto u njoj. Potrebno je da Srbija sve te procese dobro razume i pronađe najbolje mesto za očuvanje svog međunarodnog položaja i bezbednosti, čime bi se stvorili uslovi i za napredak na unutrašnjem planu.