Српско-амерички десант на Лисичји јарак

Прохладно и ветровито јесење време није било препрека за падобранце војски Србије и САД да још једним скоком заврше петодневну заједничку обуку спроведену на аеродромима у Батајници, Ковину и на „Лисичјем јарку”. Два америчка транспортна авиона типа „херкулес” појавила су се јуче, нешто после 11 часова, изнад београдског спортског аеродрома у ниском лету.

Четворомоторни турбоелисни авиони летели су споро на висини од свега 300 метара а тачно изнад великог црвеног знака, постављеног на травнатој писти, јасно се видело како кроз бочна врата летелице један за другим искачу војници – неколико секунди касније, једном за другим, отварали су им се падобрани којима су се приземљили.

На аеродрому „Лисичји јарак” у два налета искочило је укупно 120 српских и америчких падобранаца, припадника Специјалне бригаде ВС и америчке 173. ваздушнодесантне бригаде. Нешто касније у заједничкој колони дошли су до званица и новинара.
Председник Србије је подсетио на сарадњу Војске Србије са Европском командом Оружаних снага САД, као и са Националном гардом Охаја.

– Верујем да ћемо овакву врсту партнерства и сарадње унапређивати и убудуће, при чему ће Србија, разуме се, увек љубоморно чувати своју војну неутралност – истакао је Вучић.
Амбасадор Скот је истакао да су овакве вежбе важне због интероперабилности војски, али да је овде битна и симболика – српски и амерички војници овог пута су радили заједно, како је рекао, „раме уз раме”.

– Градимо нове односе и спремамо се за изазове у будућности – истакао је Скот у тренутку када је један „миг 29” прелетео преко „Лисичјег јарка” и накратко заглушујућом буком онемогућио даљи разговор на овом спортском аеродрому.
Генерал Џон Гронски, заменик команданта Европске команде Оружаних снага САД задужен за Националну гарду, истакао је значај оваквих вежби за изградњу спремности јединица и стабилности у региону. Он је подсетио да српски и амерички војници већ годинама успешно сарађују.
Капетан Бојан Ковачевић рекао је да су припадници Специјалне бригаде ВС сарађивали са многим специјалним јединицама користећи разне падобране. Овог пута су, како каже, први пут скакали са америчким падобраном Т-11 који спада у оне са делимично управљивом куполом, па је у том смислу теже скакати са њим него са управљивим падобраном типа „крило” који се иначе користи у Војсци Србије.
Овај амерички падобран војника на земљу спушта просечном брзином од око шест метара у секунди, а циљ је да се падобранци што брже безбедно спусте на тло како би што краће у ваздуху били мета непријатељским снагама. Падобран Т-11 се користи у многим армијама широм света.
Десант на „Лисичји јарак”, као и на аеродром у Ковину у четвртак, извршен је из америчких транспортних авиона Ц-130 Ј „херкулес”. Реч је о најсавременијој верзији овог транспортног авиона који се користи деценијама, а од ранијих типова се разликује по „дигиталној” пилотској кабини и специфичним елисама мотора. Авиони који су долетели у Србију су из базе у Рамштајну, у Немачкој.
Америчка 173. ваздушнодесантна бригада, чији припадници су познати и и под популарним називом „Небески војници”, стационирана је у Виченци, у Италији. Последњих година активни су на истоку Европе, где одлазе по потреби због ојачања снага НАТО-а или обуке локалних јединица. Ангажовани су у балтичким државама, али и у Украјини.
Ова јединица има ратно искуство из Авганистана и Ирака. Иза њих је и вијетнамски рат, били су актери операције „Џанкшн сити”, јединог великог десанта у том сукобу. У Другом светском рату борили су се против Јапанаца на Пацифику, извели су десанте на Нову Гвинеју и Корехидор.

Амерички падобранци из Виченце ове године обележили су стогодишњицу оснивања јединице која је као пешадијска бригада основана 1917. године, када су САД ушле у Први светски рат, а која је 1918. године била распоређена на Западном фронту.