Изет­бе­го­ви­ћев фа­ул

Упр­кос зду­шној оце­ни ов­да­шњих зва­нич­ни­ка да оно што је Ба­кир Изет­бе­го­вић из­го­во­рио по­чет­ком ми­ну­ле сед­ми­це у ин­тер­вјуу за „Дој­че ве­ле” ни­је до­бро­су­сед­ски чин, бу­ду­ћи да се не по­те­жу тек та­ко ре­чи рат, су­ко­би и при­зна­ва­ње те­ри­то­ри­ја, Ср­би­ја не­ће от­ка­за­ти по­се­ту бо­сан­ско­хер­це­го­вач­ког Пред­сед­ни­штва Бе­о­гра­ду, пред­ви­ђе­ну за 6. и 7. де­цем­бар. Јер је, ка­ко је то ре­као пред­сед­ник Алек­сан­дар Ву­чић, у че­твр­так у Аран­ђе­лов­цу, „ве­о­ма ва­жно да бу­де­мо озбиљ­ни и да бу­де­мо од­го­вор­ни”.

По­сле ве­ли­ке бу­ре ко­ју је у Бе­о­гра­ду, али и у Ба­ња­лу­ци, по­ди­гла из­ја­ва бо­шњач­ког чла­на Пред­сед­ни­штва БиХ о при­зна­ва­њу ко­сов­ске не­за­ви­сно­сти и оце­не из Са­ра­је­ва да је та ре­ак­ци­ја усле­ди­ла на осно­ву ла­жне ве­сти, срп­ски пред­сед­ник је на­гла­сио: „Па, бо­ље да је оста­ло она­ко, не­го оно што смо мо­гли да чу­је­мо, бо­ље да је ре­као ’да’ – не­го ’на­дам се да’, за­то што је то ’да’ мо­гло да бу­де плод објек­тив­них окол­но­сти ко зна ка­квих, али ’на­дам се да’ по­ка­зу­је лич­ни од­нос пре­ма то­ме.”

Изет­бе­го­вић је у по­ме­ну­том ин­тер­вјуу, до­слов­це, из­ја­вио: „Што се ме­не ти­че, Ко­со­во је до са­да  тре­ба­ло би­ти при­зна­то. Сад ће се, на­рав­но, на­љу­ти­ти ко­ле­ге…” (очи­глед­но, све­стан да ће јав­ним из­но­ше­њем свог уве­ре­ња иза­зва­ти оштра ре­а­го­ва­ња). Дан на­кон што је то ре­као, ње­гов ка­би­нет окри­вио је Тан­југ да је де­ло­ве ин­тер­вјуа пре­нео „не­тач­но, из­ван кон­тек­ста и тен­ден­ци­о­зно, ис­кри­вљу­ју­ћи са­му су­шти­ну из­ја­ве”. Тан­југ је по­том од­го­во­рио да се тим са­оп­ште­њем не де­ман­ту­је ни­шта, па ни по­ли­тич­ки став о не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва, већ по­ку­ша­ва да се обез­бе­ди не­ка вр­ста ам­не­сти­је за по­ли­тич­ки фа­ул.

Од­јек на Изет­бе­го­ви­ће­ву же­љу у ве­зи с Ко­со­вом, пре­ко ње­го­вог ста­ва пре­ма Сан­џа­ку, до оно­га ко­ји се ти­цао сред­ста­ва за за­шти­ту те­ри­то­ри­јал­ног ин­те­гри­те­та БиХ, у Бе­о­гра­ду је кул­ми­ни­рао у уто­рак и сре­ду. По­во­дом оце­на по­је­ди­них по­сма­тра­ча да се по­ди­гла пре­те­ра­на пра­ши­на, срп­ски пред­став­ни­ци твр­ди­ли су да су ре­а­го­ва­ли од­ме­ре­но. До­бро смо раз­у­ме­ли све што је ре­као Изет­бе­го­вић, и у том кон­тек­сту и пред­у­зе­ће­мо ме­ре, ре­као је се­кре­тар Са­ве­та за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност Не­бој­ша Сте­фа­но­вић, по­сле сед­ни­це Са­ве­та, са­зва­не тим по­во­дом, али ни­је го­во­рио о кон­крет­ним по­те­зи­ма. Да је Изет­бе­го­вић и у БиХ остао уса­мљен, све­до­че по­ру­ке пред­се­да­ва­ју­ћег Пред­сед­ни­штва БиХ Дра­га­на Чо­ви­ћа да ће БиХ сво­ју ме­ђу­на­род­ну по­ли­ти­ку во­ди­ти та­ко да не угро­жа­ва од­но­се са су­се­ди­ма и пред­сед­ни­ка РС Ми­ло­ра­да До­ди­ка да од РС за­ви­си да ли ће БиХ при­зна­ти КиМ.

Ова те­ма ни­је, на­рав­но, мо­гла да бу­де за­о­би­ђе­на ни при­ли­ком раз­го­во­ра пред­сед­ни­ка Ср­би­је са ше­фи­цом ЕУ ди­пло­ма­ти­је Фе­де­ри­ком Мо­ге­ри­ни, у сре­ду. Бри­се­ла је та­да апо­стро­фи­рао „по­тре­ба за истин­ским по­ми­ре­њем и са­рад­њом у ко­рист свих”, али и да је ЕУ зна­чај­но „ре­ви­та­ли­зо­ва­ла свој ан­га­жман са ре­ги­о­ном За­пад­ног Бал­ка­на” и да је ва­жна по­све­ће­ност Ср­би­је ре­форм­ским про­це­си­ма. А по­сле сед­ни­це Са­ве­та за ста­би­ли­за­ци­ју и при­дру­жи­ва­ње ЕУ и Ср­би­је, на ко­јој је, у че­твр­так, срп­ску стра­ну пред­во­ди­ла пре­ми­јер­ка Ана Бр­на­бић, из ЕУ је по­но­вље­но да је, уз на­пре­дак у по­гла­вљи­ма о вла­да­ви­ни пра­ва, про­цес нор­ма­ли­за­ци­је од­но­са с Ко­со­вом кљу­чан за тем­по пре­го­ва­рач­ког про­це­са Ср­би­је.

С об­зи­ром и на то да је Мо­ге­ри­ни­је­ва под­ву­кла и да Ср­би­ја оства­ру­је „екс­трем­но до­бар на­пре­дак”, ра­зу­мљи­ва је раз­о­ча­ра­ност ми­ни­стар­ске за европ­ске ин­те­гра­ци­је Ја­дран­ке Јок­си­мо­вић. Она је ука­за­ла да се у Бри­се­лу го­во­ри­ло о па­кет-аран­жма­ну за ре­ги­он За­пад­ног Бал­ка­на, иако је пред­сед­ник ЕК Жан-Клод Јун­кер ре­као да су Ср­би­ја и Цр­на Го­ра нај­ви­ше на­пре­до­ва­ле и да Ср­би­ја и пре 2025. мо­же да по­ста­не члан ЕУ. Због то­га што је ЕУ на­ме­ри­ла да при­ми „па­кет”, Ср­би­ји би се мо­гло, ре­ци­мо, до­го­ди­ти да мо­ра да че­ка дру­ге ко­ји за њом за­о­ста­ју у евро­ин­те­гра­ци­ји.

Пи­та­ње Ко­со­ва, ина­че, ни­је про­шле сед­ми­це би­ло вре­ло са­мо на ре­ла­ци­ји Бе­о­град–Са­ра­је­во, већ се о ње­му и те ка­ко раз­го­ва­ра­ло и на бри­сел­ској и њу­јор­шкој адре­си. По­сле су­сре­та Мо­ге­ри­ни­је­ве с Ву­чи­ћем, из се­ди­шта ЕУ са­оп­ште­но је да су раз­го­ва­ра­ли о но­вој фа­зи ди­ја­ло­га Бе­о­гра­да и При­шти­не и по­но­ви­ли до­го­вор о по­тре­би уна­пре­ђе­ња ди­ја­ло­га, ра­ди ре­ги­о­нал­не тран­сфор­ма­ци­је за обе стра­не, ка­ко би мо­гле да оства­ре на­пре­дак ка ЕУ.

Дан ка­сни­је, Ву­чић је, ме­ђу­тим, об­ја­снио да нам Европ­ска уни­ја, за­пра­во, не­ће до­зво­ли­ти да по­ста­не­мо пу­но­прав­ни члан без прав­но оба­ве­зу­ју­ћег до­ку­мен­та на кра­ју про­це­са нор­ма­ли­за­ци­је од­но­са с При­шти­ном. С об­зи­ром на то да је тај спо­ра­зум пред­ви­ђен још пре­го­ва­рач­ким окви­ром ЕУ за пре­го­во­ре са Ср­би­јом из 2014. и да је већ го­во­ре­но да ће он би­ти ис­ход ди­ја­ло­га Бе­о­гра­да и При­шти­не, сва­ка­ко да има по­себ­ну те­жи­ну то што је Ву­чић са­да на­шао за по­треб­но да ука­же да ЕУ оче­ку­је да нор­ма­ли­за­ци­ја ста­ња бу­де баш та­ко оба­вље­на.

При­ли­ком бо­рав­ка у Бри­се­лу, пред­сед­ник се срео и с ге­не­рал­ним се­кре­та­ром НА­ТО-а Јен­сом Стол­тен­бер­гом и за­мо­лио НА­ТО да на­ста­ви сво­је при­су­ство на Ко­со­ву, у не­сма­ње­ном оби­му, јер је при­су­ство НА­ТО-а на Ко­со­ву уз ди­ја­лог, у прет­ход­них пет го­ди­на, до­при­не­ло да у по­след­њих че­ти­ри и по го­ди­не не­ма стра­да­лих Ср­ба и Ал­ба­на­ца у ме­ђу­ет­нич­ким кон­флик­ти­ма. С дру­ге стра­не, ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Иви­ца Да­чић ис­та­као је, прет­ход­ног да­на, при­ли­ком рас­пра­ве о Ко­со­ву на сед­ни­ци Са­ве­та без­бед­но­сти УН у Њу­јор­ку, по­тре­бу за до­дат­ним ја­ча­њем свих ка­па­ци­те­та ми­си­је Ун­ми­ка, ка­ко би се обез­бе­ди­ла за­шти­та основ­них људ­ских пра­ва и ство­ри­ли усло­ви за по­вра­так.