Izet­be­go­vi­ćev fa­ul

Upr­kos zdu­šnoj oce­ni ov­da­šnjih zva­nič­ni­ka da ono što je Ba­kir Izet­be­go­vić iz­go­vo­rio po­čet­kom mi­nu­le sed­mi­ce u in­ter­vjuu za „Doj­če ve­le” ni­je do­bro­su­sed­ski čin, bu­du­ći da se ne po­te­žu tek ta­ko re­či rat, su­ko­bi i pri­zna­va­nje te­ri­to­ri­ja, Sr­bi­ja ne­će ot­ka­za­ti po­se­tu bo­san­sko­her­ce­go­vač­kog Pred­sed­ni­štva Be­o­gra­du, pred­vi­đe­nu za 6. i 7. de­cem­bar. Jer je, ka­ko je to re­kao pred­sed­nik Alek­san­dar Vu­čić, u če­tvr­tak u Aran­đe­lov­cu, „ve­o­ma va­žno da bu­de­mo ozbilj­ni i da bu­de­mo od­go­vor­ni”.

Po­sle ve­li­ke bu­re ko­ju je u Be­o­gra­du, ali i u Ba­nja­lu­ci, po­di­gla iz­ja­va bo­šnjač­kog čla­na Pred­sed­ni­štva BiH o pri­zna­va­nju ko­sov­ske ne­za­vi­sno­sti i oce­ne iz Sa­ra­je­va da je ta re­ak­ci­ja usle­di­la na osno­vu la­žne ve­sti, srp­ski pred­sed­nik je na­gla­sio: „Pa, bo­lje da je osta­lo ona­ko, ne­go ono što smo mo­gli da ču­je­mo, bo­lje da je re­kao ’da’ – ne­go ’na­dam se da’, za­to što je to ’da’ mo­glo da bu­de plod objek­tiv­nih okol­no­sti ko zna ka­kvih, ali ’na­dam se da’ po­ka­zu­je lič­ni od­nos pre­ma to­me.”

Izet­be­go­vić je u po­me­nu­tom in­ter­vjuu, do­slov­ce, iz­ja­vio: „Što se me­ne ti­če, Ko­so­vo je do sa­da  tre­ba­lo bi­ti pri­zna­to. Sad će se, na­rav­no, na­lju­ti­ti ko­le­ge…” (oči­gled­no, sve­stan da će jav­nim iz­no­še­njem svog uve­re­nja iza­zva­ti oštra re­a­go­va­nja). Dan na­kon što je to re­kao, nje­gov ka­bi­net okri­vio je Tan­jug da je de­lo­ve in­ter­vjua pre­neo „ne­tač­no, iz­van kon­tek­sta i ten­den­ci­o­zno, is­kri­vlju­ju­ći sa­mu su­šti­nu iz­ja­ve”. Tan­jug je po­tom od­go­vo­rio da se tim sa­op­šte­njem ne de­man­tu­je ni­šta, pa ni po­li­tič­ki stav o ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va, već po­ku­ša­va da se obez­be­di ne­ka vr­sta am­ne­sti­je za po­li­tič­ki fa­ul.

Od­jek na Izet­be­go­vi­će­vu že­lju u ve­zi s Ko­so­vom, pre­ko nje­go­vog sta­va pre­ma San­dža­ku, do ono­ga ko­ji se ti­cao sred­sta­va za za­šti­tu te­ri­to­ri­jal­nog in­te­gri­te­ta BiH, u Be­o­gra­du je kul­mi­ni­rao u uto­rak i sre­du. Po­vo­dom oce­na po­je­di­nih po­sma­tra­ča da se po­di­gla pre­te­ra­na pra­ši­na, srp­ski pred­stav­ni­ci tvr­di­li su da su re­a­go­va­li od­me­re­no. Do­bro smo raz­u­me­li sve što je re­kao Izet­be­go­vić, i u tom kon­tek­stu i pred­u­ze­će­mo me­re, re­kao je se­kre­tar Sa­ve­ta za na­ci­o­nal­nu bez­bed­nost Ne­boj­ša Ste­fa­no­vić, po­sle sed­ni­ce Sa­ve­ta, sa­zva­ne tim po­vo­dom, ali ni­je go­vo­rio o kon­kret­nim po­te­zi­ma. Da je Izet­be­go­vić i u BiH ostao usa­mljen, sve­do­če po­ru­ke pred­se­da­va­ju­ćeg Pred­sed­ni­štva BiH Dra­ga­na Čo­vi­ća da će BiH svo­ju me­đu­na­rod­nu po­li­ti­ku vo­di­ti ta­ko da ne ugro­ža­va od­no­se sa su­se­di­ma i pred­sed­ni­ka RS Mi­lo­ra­da Do­di­ka da od RS za­vi­si da li će BiH pri­zna­ti KiM.

Ova te­ma ni­je, na­rav­no, mo­gla da bu­de za­o­bi­đe­na ni pri­li­kom raz­go­vo­ra pred­sed­ni­ka Sr­bi­je sa še­fi­com EU di­plo­ma­ti­je Fe­de­ri­kom Mo­ge­ri­ni, u sre­du. Bri­se­la je ta­da apo­stro­fi­rao „po­tre­ba za istin­skim po­mi­re­njem i sa­rad­njom u ko­rist svih”, ali i da je EU zna­čaj­no „re­vi­ta­li­zo­va­la svoj an­ga­žman sa re­gi­o­nom Za­pad­nog Bal­ka­na” i da je va­žna po­sve­će­nost Sr­bi­je re­form­skim pro­ce­si­ma. A po­sle sed­ni­ce Sa­ve­ta za sta­bi­li­za­ci­ju i pri­dru­ži­va­nje EU i Sr­bi­je, na ko­joj je, u če­tvr­tak, srp­sku stra­nu pred­vo­di­la pre­mi­jer­ka Ana Br­na­bić, iz EU je po­no­vlje­no da je, uz na­pre­dak u po­gla­vlji­ma o vla­da­vi­ni pra­va, pro­ces nor­ma­li­za­ci­je od­no­sa s Ko­so­vom klju­čan za tem­po pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa Sr­bi­je.

S ob­zi­rom i na to da je Mo­ge­ri­ni­je­va pod­vu­kla i da Sr­bi­ja ostva­ru­je „eks­trem­no do­bar na­pre­dak”, ra­zu­mlji­va je raz­o­ča­ra­nost mi­ni­star­ske za evrop­ske in­te­gra­ci­je Ja­dran­ke Jok­si­mo­vić. Ona je uka­za­la da se u Bri­se­lu go­vo­ri­lo o pa­ket-aran­žma­nu za re­gi­on Za­pad­nog Bal­ka­na, iako je pred­sed­nik EK Žan-Klod Jun­ker re­kao da su Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra naj­vi­še na­pre­do­va­le i da Sr­bi­ja i pre 2025. mo­že da po­sta­ne član EU. Zbog to­ga što je EU na­me­ri­la da pri­mi „pa­ket”, Sr­bi­ji bi se mo­glo, re­ci­mo, do­go­di­ti da mo­ra da če­ka dru­ge ko­ji za njom za­o­sta­ju u evro­in­te­gra­ci­ji.

Pi­ta­nje Ko­so­va, ina­če, ni­je pro­šle sed­mi­ce bi­lo vre­lo sa­mo na re­la­ci­ji Be­o­grad–Sa­ra­je­vo, već se o nje­mu i te ka­ko raz­go­va­ra­lo i na bri­sel­skoj i nju­jor­škoj adre­si. Po­sle su­sre­ta Mo­ge­ri­ni­je­ve s Vu­či­ćem, iz se­di­šta EU sa­op­šte­no je da su raz­go­va­ra­li o no­voj fa­zi di­ja­lo­ga Be­o­gra­da i Pri­šti­ne i po­no­vi­li do­go­vor o po­tre­bi una­pre­đe­nja di­ja­lo­ga, ra­di re­gi­o­nal­ne tran­sfor­ma­ci­je za obe stra­ne, ka­ko bi mo­gle da ostva­re na­pre­dak ka EU.

Dan ka­sni­je, Vu­čić je, me­đu­tim, ob­ja­snio da nam Evrop­ska uni­ja, za­pra­vo, ne­će do­zvo­li­ti da po­sta­ne­mo pu­no­prav­ni član bez prav­no oba­ve­zu­ju­ćeg do­ku­men­ta na kra­ju pro­ce­sa nor­ma­li­za­ci­je od­no­sa s Pri­šti­nom. S ob­zi­rom na to da je taj spo­ra­zum pred­vi­đen još pre­go­va­rač­kim okvi­rom EU za pre­go­vo­re sa Sr­bi­jom iz 2014. i da je već go­vo­re­no da će on bi­ti is­hod di­ja­lo­ga Be­o­gra­da i Pri­šti­ne, sva­ka­ko da ima po­seb­nu te­ži­nu to što je Vu­čić sa­da na­šao za po­treb­no da uka­že da EU oče­ku­je da nor­ma­li­za­ci­ja sta­nja bu­de baš ta­ko oba­vlje­na.

Pri­li­kom bo­rav­ka u Bri­se­lu, pred­sed­nik se sreo i s ge­ne­ral­nim se­kre­ta­rom NA­TO-a Jen­som Stol­ten­ber­gom i za­mo­lio NA­TO da na­sta­vi svo­je pri­su­stvo na Ko­so­vu, u ne­sma­nje­nom obi­mu, jer je pri­su­stvo NA­TO-a na Ko­so­vu uz di­ja­log, u pret­hod­nih pet go­di­na, do­pri­ne­lo da u po­sled­njih če­ti­ri i po go­di­ne ne­ma stra­da­lih Sr­ba i Al­ba­na­ca u me­đu­et­nič­kim kon­flik­ti­ma. S dru­ge stra­ne, mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ivi­ca Da­čić is­ta­kao je, pret­hod­nog da­na, pri­li­kom ras­pra­ve o Ko­so­vu na sed­ni­ci Sa­ve­ta bez­bed­no­sti UN u Nju­jor­ku, po­tre­bu za do­dat­nim ja­ča­njem svih ka­pa­ci­te­ta mi­si­je Un­mi­ka, ka­ko bi se obez­be­di­la za­šti­ta osnov­nih ljud­skih pra­va i stvo­ri­li uslo­vi za po­vra­tak.