Све више бескућника у Немачкој
Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Када је Савезна радна група за помоћ бескућницима (БАГВ) објавила да је у Немачкој у прошлој години било 860.000 бескућника, неупућени су могли да помисле да сваки деведесет пети житељ најјаче европске економије живи под ведрим небом. Заправо, на улици у Немачкој буквално живи око 52.000 људи, док је осталих 808.000 бескућника смештено у колективне прихватне центре или живе код својих партнера, деце или чланова шире фамилије. Ипак, ова статистика указује на драматично повећање броја бескућника у Немачкој, за шта је само делом заслужан талас избеглица са Блиског истока и из Африке у претходне две године.
Од 860.000 житеља Немачке који у 2016. нису имали свој дом, њих око 440.000 су особе које су добиле статус избеглице. Званичници БАГВ-а истичу да су одлучили да у последњи попис бескућника уврсте и избеглице јер су заправо и они у потрази за домом.
Када се изузму избеглице, преостаје 420.000 „домаћих бескућника” од којих 52.000 живи на улици. То је за трећину више него 2014. када је на немачким улицама спавало 39.000 људи. Осим тога, међу „домаћим бескућницима” чак 32.000 су деца, то јест малолетници.
„Представљене бројке о бескућништву су шокантне”, каже Улрике Машер, председница Социјалне асоцијације Немачке, која се бори за права социјално угрожених група. „Према нашем мишљењу, ово доказује да још више људи није у стању да плаћа кирије због малих плата и презадужености”.
На смањење понуде приступачних и социјалних станова у Немачкој само је малим делом утицало то што је влада Ангеле Меркел 2015. дозволила улазак безмало милион избеглица. Директор БАГВ-а Томас Шпехт указује да „иако је имиграција драматично погоршала укупну ситуацију, она ни у којем случају није једини узрок нове несташице станова” за најсиромашније.
Према његовој оцени, главни разлог лежи у владиној погрешној стамбеној политици, то јест што је од 1990. до данас број социјалних станова пао за 60 одсто на тек 1,2 милиона станова. Држава, покрајинске власти, локалне самоуправе, али и бројна државна предузећа су протеклих деценија многе некретнине једноставно продале приватним инвеститорима, који сада станове издају по значајно вишим ценама.
„Власти су изгубиле контролу над залихом станова по приступачним ценама”, рекао је Шпехт, додајући да је „због те политике, становање по приступачним ценама за многе постало недостижно”. „Уколико не дође до промене курса, број бескућника ће 2018. нарасти на 1,2 милиона”.
Немачка је земља у којој већ деценијама има више становника који живе у изнајмљеним становима него оних који живе у сопственом стану или кући. Тек од пре коју годину је изједначен њихов број, али је недостатак стамбеног простора довео до оштрог повећања цена изнајмљивања, посебно малих, једнособних и двособних станова, којих је било највише у некадашњим социјалним стамбеним зградама које су продате.
Када се на драстично повећане цене најма додају подаци да је прошле године на тржишту било само 5,2 милиона једнособних и двособних станова, док у Немачкој има 17 милиона људи који живе сами, није тешко закључити да су размере овог проблема велике.
Стручњаци који помажу бескућницима позивају демохришћански блок, либерале и Зелене, који преговарају о новој савезној влади, али и покрајинске и општинске власти, да одговорније воде стамбену политику, тако што ће увести квоте по којима ће станови по субвенционисаним ценама бити додељивани бескућницима, као и тако што ће кренути у „откуп расположивог стамбеног фонда од приватних власника и фирми”.
„Споразум о новој коалицији мора да садржи део у вези са хитним мерама сузбијања даљег раста бескућништва”, рекла је Карин Кин, председница БАГВ, позивајући канцеларку да организује састанак свих нивоа власти на којем ће донети национални акциони план за решавање проблема мањка стамбеног простора.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


