Ауспух већа претња од пребрзих возача

Возачи све чешће бирају аутомобил распитујући се колико може да их заштити у случају судара. Фактор безбедности о којем готово уопште не размишљају јесте колико њихов мезимац на точковима представља опасност по животну средину. Резултати студије о загађењу издувним гасовима у току 2007. године потврђују да моторна возила засићују београдски ваздух отровним материјама у количинама које премашују дозвољене концентрације.

На свих 12 мерних тачака у граду откривено је да годишњи нивои угљен-моноксида, азот-диоксида, сумпор-диоксида, олова и органских једињења прелазе граничне вредности. Неколико места може да се похвали да је барем један параметар остао у безопасним оквирима, али на другим местима су поједине вредности прешле дозвољен ниво готово за три пута.

– Оволика концентрација није непосредна претња по живот, али дугогодишње излагање овим једињењима може да изазове разна обољења, попут артеросклеротичних промена, заустављања синтезе еритроцита, високог крвног притиска, чак и да појача ризик од карцинома. При том, за неке од мерних пунктова нисмо добили праве резултате зато што се саобраћајнице које туда пролазе реконструишу – каже Војислава Дудић, из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

Ипак, ситуација се, ако је то утеха, не погоршава. Поређење података за последњих неколико година показује тренд опадања или стагнирања, са изузетком Цвијићеве улице. Ту је индекс почетком претпрошле и у исто време прошле године упозоравао да је ваздух, раније умерено здрав, постао опасан по осетљиве групе.

Законски прописи налажу да концентрација опасних материја у ваздуху не сме да буде виша од дозвољене дуже од три дана. Ако би се то догодило, надлежни би морали да преусмере саобраћај.

– Срећом, високо загађење ниједном није потрајало до четвртог дана. Ветар се увек појави на време да развеје опасну концентрацију. Нажалост, не довољно брзо да спречи  постепено гарављење фасада – рекао је Бранислав Божовић, градски секретар за заштиту животне средине.

Да ветар не би морао да спасава престоницу, потребно је осетно смањење и убрзање саобраћаја. Осим потпуног измештања тешких возила из центра, који је најугроженији, „Батут” препоручује да се из ужег језгра прогнају и сви четвороточкаши који не припадају јавном превозу, да се прошире пешачке зоне, изграде бициклистичке стазе и уведе лаки метро. Ово последње је, изгледа, немогућ пројекат деценијама, а бициклисти могу да се надају једино да ће ускоро добити 50 километара стаза на Новом Београду, док возила немају другог пута ка многим крајевима града сем кроз центар. У Секретаријату за саобраћај кажу да су свесни еколошких проблема и да, изузев општих мера за регулисање саобраћаја, размишљају и о повећању паркинга за бициклисте, резервисањем паркинг места за возила која превозе више путника, као и о повластицама за возила која испуштају мање издувних гасова.

Много повластица за сада неће моћи да издају зато што је број возила која би се квалификовала за њих и даље сасвим скроман. Аутобуси Градског саобраћајног предузећа углавном имају „евро 2” и „евро 3” моторе, приватни превозници убрзано прелазе на„евро 3”, док и једни и други најављују и „евро 4” стандард. Ни грађани више не смеју да увозе стара половна кола. Међутим, за мерење издувних гасова из „евро 4” и „евро 5” мотора Србија нема одговарајућу опрему али, чак и да има, услови за регистрацију су застарели и допуштају много вишу емисију од оне захтеване међународним прописима.

– Услове за регистрацију нисмо мењали 20 година. На пример, у издувним гасовима толеришемо 4,5 одсто угљен-моноксида, у свету он не сме бити виши од вредности коју произвођач наведе у декларацији, што је веома често и 0,15 одсто. Наши стари инструменти показују маргину грешке од 0,3 одсто, дакле вишу од нивоа који би требало да улове. Када би неко треснуо шаком о сто, морали бисмо наврат нанос да мењамо и опрему и услове – изјавио је Ненад Јовановић, директор квалитета у Центру за моторна возила Ауто-мото савеза Србије.

Издувни гасови, како напомиње Војислава Дудић, нису опасни само дугорочно. Ауспуси се налазе у равни са дечијим колицима, па бебе које маме изведу у шетњу гутају највећу порцију, као да су први штитник од отрова који се таложи у свима.