Празна обећања

Божидар Ђелић, потпредседник Владе, и Оливер Дулић, председник Скупштине, пред годишње одморе изјављивали како има много посла и како ће се радити и преко лета. Слично су говорили и још неки чланови Владе. Чинили су то вероватно зато што се на формирање нове Владе чекало три месеца. Не би то било можда важно у некој земљи без проблема, али у Србији у којој их је на претек, то је недопустиво губљење драгоценог времена.

Није први пут да Владу и Скупштину "гризе савест" пред годишње одморе, али када до њих дође ипак сви спакују кофере. Па и посланици су људи, рећи ће неко, и они упркос великим платама и сложеној ситуацији у земљи заслужују да се одморе, да би боље радили. То је тачно, али зашто су онда давали празна обећања.

Драгољуб Којчић, председник политичког савета Нове Србије, каже да се касни јер смо ми друштво кампањског односа према стварима. "Када се будемо уозбиљили онда ћемо држати обећања. То је национални синдром и то се понавља сваке године."

Жарко Кораћ, председник СДП, каже да би посланици који заиста имају много посла требало и да раде. "Али, Влада нема заједничких иницијатива. Претходна Влада није оставила предлоге закона, јер је половину мандата радила, а другу половину није. Зато ова скупштина није добила много од Владе, а она углавном ради тако што разматра Владине предлоге аката. Није лако урадити неки закон, за то треба времена. Требало би рећи отворено да Скупштина нема шта да ради – односно да нема закона."

Ипак, треба рећи да је већину законских предлога, које претходни сазив Скупштине није стигао да усвоји, нова влада повукла на дораду.

И Дулић је протекле седмице новинарима признао да у скупштинској процедури нема ничега из уставног закона, а без тога је немогуће заказати седницу. "Чињеница је да ништа од онога што је требало да буде предложено по уставном закону није било у скупштинској процедури и не желим да кршим Уставни закон и нећу заказати седницу Скупштине док не буде конкретних предлога закона или кадровских решења које налаже Уставни закон." Али у међувремену је посао покренут па ће седница ипак бити одржана следеће недеље. Касније него што је обећано.

Председник Скупштине признао је и да постоје одређени проблеми, када је у питању политички договор између ДС, ДСС и Г17 плус.

Тог мишљења је и Милан Николић, социолог и политички аналитичар. "ДС и ДСС се не могу сложити око неких битних ствари, а то су: датум одржавања избора, изборни закон, резолуција НАТО."

Николић каже да политичари нису знали шта их све чека. "Један број људи из ДСС је схватио да ће Косово бити отцепљено, премијер није хтео да допусти да се то деси, јер је то преседан. Ми смо мала земља која нема снаге да се одупре, а Русија има ту свој интерес, док ми реагујемо емоционално." Николић каже да ће у Влади и Скупштини бити сукоба, да ће бити све више разлика. "Разочараност у западне партнере биће све већа и то ће се преломити на однос ДС – ДСС, због чега ће ДСС можда ићи са радикалима." Због свега тога он каже да не треба исувише инсистирати на обећањима. "Имају мало времена и у ћорсокаку су. Ове или следеће године ће бити донета одлука о Косову, а долазе и избори. Потребан нам је кишобран НАТО. Времена је мало, а наши политичари нису дорасли свом задатку и не вреди инсистирати на томе шта су обећали а нису испунили, јер времена нису нормална и тешко је од њих више тражити."

И Нада Колунџија, председник посланичког клуба Демократске странке, каже да то што Скупштина није почела да ради како се очекивало нема везе са годишњим одморима. "Изгубљено је две недеље због обавезе из Уставног закона да се изабере ревизор, јер је било неспоразума са ДСС и НС.

"Сви посланици су имали обавезу да дођу за један дан када се закаже седница. За ову седницу имамо и довољно закона. Имамо озбиљан дневни ред, као и за следећу. Што се тиче посланика ДС ниједан дан није изгубљен, јер је седница Одбора за финансије заказана пре две недеље, али је због кандидата за ревизора све пролонгирано. Да смо у јулу расправљали о Уставном суду и ревизору сада не бисмо каснили."

Нада Колунџија каже да је Дулић обећавао како би тиме убрзао рад.