Највише осуђених и оптужених Срба

Oд нашег сталног дописника

Бањалука – По броју оптужница и осуђујућих пресуда за ратне злочине почињене у бившој Југославији Срби не предњаче само на листама Хашког трибунала већ и на списковима Тужилаштва и Суда Босне и Херцеговине, па и неких западноевропских држава. Такође, Срби су на првом месту и по висини изречених казни.

Према подацима Тужилаштва БиХ, од 2005. године – када је установљено одељење за ратне злочине – подигнута је 61 оптужница, којом је обухваћено више од 90 осумњичених за недела почињена у току рата који је беснео у БиХ од пролећа 1992. до касне јесени 1995. године. За ратне злочине над Србима и Хрватима оптужено је укупно 15 Бошњака и 12 Хрвата, који ће, махом, одговарати или су већ одговарали за злочине над Бошњацима. Осталих 65 оптужених су Срби, којима се на терет, углавном, стављају злочини над бошњачким становништвом.

Према подацима Суда БиХ, до сада је Веће за ратне злочине изрекло 39 пресуда. Највећу казну – 34 године затвора – до сада је добио Гојко Јанковић.

Иначе, од 39 пресуда Суда БиХ, изречених за ратне злочине, већина су Срби укупно осуђени на више од 280 година затвора. Само двојица оптужених су ослобођени и то Момчило Мандић у првостепеном поступку, а Зорану Јанковићу је ослобађајућу пресуду потврдило Апелационо веће. С друге стране, за злочине над Србима, Суд БиХ је до сада осудио само Абуадхима Макторуфа (5), Нисета Рамића (30) и Идхна Сипића, који је на основу признања кривице добио осам година робије. Осуђена су и двојица Хрвата – Никола Андрун на 13 и Крешо Лучић на шест година затвора.

„Посебан проблем у пресудама за ратне злочине представља то што се Суд БиХ не придржава правног аксиома да се починиоцима суди по закону који је важио у време када је дело почињено. У Сарајеву се изричу казне по новом Кривичном закону БиХ, које су много веће од оних које су биле прописане старим Кривичним законом на основу којег се, да све буде још апсурдније, суди у Републици Српској и Федерацији БиХ. Због тога су осуђеници неколико пута штрајковали, а ко је у праву одлучиће Европски суд за људска права у Стразбуру”, рекао је за наш лист Зоран Малешевић, који је као адвокат својевремено бранио оптужене за ратне злочине пред Судом БиХ.

Узроке диспропорције у броју оптужених и осуђених за ратне злочине у БиХ, службеник Секретаријата за односе са Хашким трибуналом и истраживање ратних злочина Јанко Велимировић види у двема битним чињеницама. „Неоспорно је да је Република Српска каснила у сарадњи са Хашким трибуналом, што због наше инертности што због тога што Хаг није признавао Републику Српску до потписивања Дејтонског споразума. Битно је и то да је у свету, а поготово у Федерацији БиХ, створена слика да су Срби починили 90 одсто ратних злочина у БиХ. То је често јавно говорио лидер Странке демократске акције Сулејман Тихић, поготово док је био члан Председништва БиХ. Из те пројекције о доминантној српској кривици за ратне страхоте добрим делом је произишла несразмера у броју оптужених и осуђених за ратне злочине”, објашњава Велимировић.

Упркос бројним покушајима да добијемо податке о броју за ратне злочине осуђених Срба, Бошњака и Хрвата у судовима Републике Српске и Федерације БиХ до конкретних резултата, због несређених евиденција, нисмо могли доћи. Процене, ипак, говоре да су судови у Републици Српској били много ажурнији, и да су они, у већини случајева, судили Србима.

Србима је, осим у БиХ и Хагу, правда дељена и у Немачкој, а један Бошњак – Рефик Сарић осуђен је на осам година затвора у Данској. Специфични случајеви су Ђурађа Кушљића и Николе Јоргића, осуђених у Немачкој о којима је „Политика” својевремено писала. Кушљић је у Минхену осуђен на доживотну робију због ратног злочина геноцида над Бошњацима у општини Котор Варош. Осим њих, у Немачкој су осуђени и Максим Соколовић и Новислав Џајић.

После осмогодишњег тамновања и доношења пресуде Хашког суда, којом је Радослав Брђанин ослобођен оптужбе за геноцид у Крајини, Кушљић је помилован и протеран из Немачке. Али, квалификација у пресуди није промењена.

Ни пресуда Брђанину, као ни одлука Међународног суда правде по којој су делови војске и полиције Републике Српске починили геноцид над Бошњацима у Сребреници није помогла Николи Јоргићу. Он је 1995. ухапшен у Немачкој а суд у Диселдорфу га је осудио на доживотни затвор. Јоргић је такође осуђен за геноцид над Бошњацима, али на подручју Добоја. Њему није помогло ни обраћање Европском суду за људска права, који је у јулу прошле године одбацио његову апликацију, чак и у оном делу у којем се он жалио на погрешно утврђено чињенично стање, прецизније – на кажњавање и за геноцид, који се, према одлуци Међународног суда правде у Хагу, није догодио на подручју добојске општине.