Нови термоблок после 26 година
После 26 година у Србији је почела градња првог термоблока Б3 у Термоелектрани „Костолац” снаге 350 мегавата, што је пет одсто од укупно инсталисаних електроенергетских капацитета у Србији. Реч је о највећој инвестицији у домаћем енергетском сектору, која би требало да буде завршена до 2020. године.
Кинеска компанија ЦМЕК („Чајна машинери инжењеринг корпорејшн”) положила је јуче камен темељац за изградњу новог блока, који би годишње требало да произведе 2,5 милијарди киловат-часова електричне енергије. Укупна вредност друге фазе пројекта је 715,6 милиона долара, од чега улагање у изградњу новог блока Б3 износи 613 милиона долара.
С обзиром на то да потрошња струје у домаћинствима и индустрији стално расте, неопходни су нови производни капацитети, а нови блок ће за пет одсто увећати производњу струје у односу на инсталисане капацитете.
Градња почиње подизањем димњака и система за хемијску припрему воде, а обележавању почетка радова присуствовала је и премијерка Ана Брнабић.
– Вредност заједничког пројекта Србије и Кине је шест милијарди долара. Следеће недеље у Будимпешти на самиту Кине и 16 земаља централне и источне Европе са кинеским премијером биће потписан уговор о градњи топловода Обреновац–Београд и деонице Коридора 11 од Прељине до Пожеге – рекла је Брнабићева.
Пројекат у Костолцу реализује се на основу међудржавног споразума Србије и Кине о економској и техничкој сарадњи у области инфраструктуре, који је започет још у време претходног министра енергетике Петра Шкундрића. Изградња блока Б3 део је друге фазе пројекта, уз повећање производње копа „Дрмно” са девет на 12 милиона тона угља годишње.
Амбасадор Кине у Србији Ли Манчанг пренео је честитке представника кинеског парламента поводом почетка реализације овог пројекта, додајући да је сарадња две земље добар пример везе са земљама у региону.
– Хвала председнику Вучићу и Влади Србије што су кинеској компанији дали прилику да ради на овом пројекту и сигуран сам да ћемо поштовати рокове и радити квалитетно – рекао је Ли.
Александар Антић, министар енергетике, оценио је да је полагање камена темељца за термоблок у Костолцу изузетно важно за електропривреду земље, али и за целу привреду, додавши да је вредност инвестиција у електроенергетски сектор тренутно три милијарде евра. То су највеће инвестиције у некој области, казао је он и подсетио да је у току градња постројења за нових 1.000 мегавата струје.
– У изградњи новог блока учествоваће велики број српских компанија – рекао је Милорад Грчић, в. д. директора „Електропривреде Србије”, подсетивши да је последњи термоблок пуштен у рад 1991-1992. године. Рок отплате за блок Б3 у Костолцу је 20 година, укључујући и грејс-период од седам година, с фиксном каматом од 2,5 одсто годишње.
– Ово је велики дан за „Електропривреду Србије”. Цео овај регион сада постаје велико и активно градилиште, а нови блок означиће проширење капацитета ЕПС-а за пет одсто – истакао је Грчић.
Инвестиције ЕПС-а у ТЕ „Костолац” омогућавају и оживљавање домаће електро и машиноградње, а изградња новог термоблока планирана је према најстрожим европским стандардима и техничким прописима. Уговором је предвиђено да сва опрема која ће бити уграђена у нови блок испуни европске нормативе квалитета.
Грчић је истакао да је одмакла и изградња луке на Дунаву, као и да су оба блока ТЕ „Костолац” модернизована – урађено је одсумпоравање и проширени капацитети копа „Дрмно”.
Кинески партнери ће се, како је рекао потпредседник ЦМЕК-а Тонг Зиганг, придржавати уговора и закона, а из Кине ће стићи најквалитетнија опрема за нови блок. Кинеска Ексим банка обезбедила је 85 одсто новца за финансирање пројекта, а ЕПС 15 одсто.
У Термоелектрани „Костолац Б” у оквиру прве фазе пројекта завршена је ревитализација блокова Б1 и Б2, снаге 700 мегавата. Први део кинеског кредитног аранжмана укључује и изградњу инфраструктурних објеката.
Србија, иначе, две трећине струје добија из угља, односно из термоелектрана, док се остатак покрива из хидропотенцијала, захваљујући којем се годишње произведе 30 одсто електричне енергије ЕПС-а.
У девет термоелектрана и термоелектрани-топлани годишње се производе 70 одсто електричне енергије, од чега „Никола Тесла” А и Б покривају 50 процената, док „Костолац” А и Б произведе 17 одсто електричне енергије, а „Колубара”, „Морава” и „Панонске термоелектране – топлане” око три одсто.
Никад више угља
Говорећи о спремности термоелектрана, које за производњу користе угаљ, Милорад Грчић, в. д. директора ЕПС-а, рекао је да је ово јавно предузеће успело да превазиђе лошу хидролошку ситуацију у првом кварталу ове године и да данас у Костолцу и Лазаревцу има за 1,1 милион тона угља више него лане. Никада није било више откривеног угља него ове године, нагласио је он.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
