„Иванов” победник фестивала „Без превода”

Ужице – Представа „Иванов” Народног позоришта из Београда у режији Татјане Мандић Ригонат победник је 22. Југословенског позоришног фестивала „Без превода”, који је после осам фестивалских вечери завршен у Ужицу. Стручни жири (Дејан Мијач, Жељка Турчиновић, Радивоје Динуловић, Наташа Нелевић и Зоран Љутков) доделио је овом комаду „Ардалион” за најбољу представу, а та одлука сложила се и са вољом фестивалске публике која је „Иванов” оценила највишом оценом (4,75).

Жири је, поред тога, одлучио да „Ардалион” за најбољу режију припадне Арпаду Шилингу, редитељу представе „Докле поглед сеже” у продукцији Краљевског позоришта Зетски дом Цетиње. Најбољом мушком улогом проглашена је игра Предрага Ејдуса у „Иванову”, док су „Ардалион” за најбољу женску улогу равноправно понеле Наташа Јањић за ролу у комаду „Приче из бечке шуме” загребачког Казалишта Гавела, и Хана Селимовић из победничког „Иванова”.

Најбоља сценографија, коју је осмислио Бранко Хојник, и костими, дело Марите Ћопо, из исте су представе – „Приче из бечке шуме”. Награду „Ардалион” за најбољег младог глумца, која је уједно и награда „Политике” „Авдо Мујчиновић”, добила је Јелена Симић за улогу у представи „Докле поглед сеже” цетињског позоришта. Њен колега из тог комада Срђан Граховац добитник је признања за најбољу епизодну улогу. Специјални „Ардалион” жири је доделио позоришту из Зенице које се остварењем „Моја фабрика” исказало посвећеношћу проблемима сопствене заједнице.

Приметно је да сјајној представи београдског ЈДП-а „Тако је (ако вам се тако чини)” у режији Јагоша Марковића, коју је фестивалска публика високо оценила (4,61), жири није доделио ниједног „Ардалиона”. Члан жирија Радивоје Динуловић потврђује да је ове године на фестивалу било много вредних радова које је требало наградити.

– И да смо имали двоструко више награда не би било узалуд дати их. А то је из мог искуства велика реткост, у жиријима у којима сам био углавном смо се мучили да нађемо победнике. Овде смо се сада мучили да нађемо начин како да све што је вредно добије своје место и сматрам да је то успех селектора – каже Динуловић. Како истиче Жељка Турчиновић, чланица жирија из Хрватске, врло је важно да овај фестивал постоји. – Таквог нема на овим просторима, а важно је да се наше земље стављају у контекст шта раде, како раде. Овај фестивал је јако важан и за Ужице, гледала сам публику и она на представе долази као на неко посвећење.

С тим се слаже и директор ужичког позоришта и овог фестивала Зоран Стаматовић: Овде је из вечери у вече била пуна сала, људи из околних градова су долазили, а дивни су и утисци гостију из Загреба, Зенице, Подгорице, Београда...