Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Неочекивана моћ председника Немачке

Франк Валтер Штајнмајер покушава да убеди своје партијске другове да поново уђу у владу Ангеле Меркел или бар подрже њену мањинску владу
Неочекивана моћ председника Немачке
Председник је одлучио да смири узбуркане страсти у овој јединственој ситуацији у послератној немачкој историји и да приступи ономе у чему је он најбољи – дипломатији (Фото: Ројтерс/Ф. Беншч)

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Када је пре нешто више од годину дана на све начине покушавала да председник Немачке буде нека нестраначка личност блиска њој и њеним демохришћанима, а не функционер социјалдемократа, Ангела Меркел вероватно није ни помишљала да ће управо њој нежељени избор – Франк Валтер Штајнмајер – настојати да јој помогне да опстане на власти. Штавише, до пре неки дан нико није могао ни да замисли да ће доминантно церемонијална улога председника Немачке напрасно постати најмоћнија и кључна за стабилност целе земље.

Када је лидер немачких либерала (ФДП) Кристијан Линднер у ноћи између недеље и понедељка једнострано потопио коалиционе преговоре са демохришћанским блоком (ЦДУ–ЦСУ) и Зеленима, према немачком уставу, Штајнмајер је имао овлашћења да Меркелову и званично предложи за канцелара и изложи је непријатности да се види да нема натполовичну већину Бундестагу.

Онда би Бундестаг имао две недеље да изнедри натполовичну већину за једног канцеларског кандидата, али ако то не успе онда је за избор довољно и да гласа релативна већина у Бундестагу. Ту опет наступа председник Немачке, који може тог кандидата да прогласи канцеларом мањинске владе, али може и да распусти парламент и одреди да нови избори буду одржани у року од 60 дана.

У ситуацији у којој је јасно да Меркелова не може да састави владу која има већинску подршку у Бундестагу, Штајнмајер је одлучио да смири узбуркане страсти у овој јединственој ситуацији у послератној немачкој историји и да приступи ономе у чему је он најбољи – дипломатији. У очигледном настојању да избегне да Немци поново иду на биралишта, што би вероватно одговарало највише десничарској Алтернативи за Немачку (АфД), Штајнмајер је започео серију разговора са лидерима парламентарних странака, покушавајући да их наговори да се врате преговорима. Како ствари стоје, Штајнмајер ће заправо највише настојати да убеди своје партијске другове да поново уђу у Меркелину владу или бар подрже њену мањинску владу.

То што је Мартин Шулц поново одлучно одбио да СПД уђе поново у велику коалицију и рекао да се партије „не плаши нових избора”, како сазнаје „Зидојче цајтунг”, изазвало је поприличну дебату унутар параламентарне групе СПД-а, али и у врху саме партије. Све више посланика СПД-а изражава поприличан скептицизам у погледу могућности да се иде поново у изборну кампању и на изборе, али тек неколицина је спремна и да јавно о томе говори.

Како се сазнаје, на састанку најужег руководства странке премијер Доње Саксоније Штефан Вајл и градоначелник Хамбурга Олаф Шолц су истакли да нису срећни са идејом да се иде на нове изборе што је назнака подела међу социјалдемократама и то само две недеље пре конгреса на којем би требало да Шулц буде реизабран за партијског шефа.

За могући разговор о великој коалицији а против залагања за нове изборе изјаснио се јавно и Јоханес Карс, утицајни функционер који предводи деснију струју у СПД. Једна од посланица СПД-а, која се противи да се одбије разговор са Меркелов, упитала је свог партијског шефа ко ће онда бити канцеларски кандидат на новим изборима, чиме је очигледно желела Шулца да подсети да је под његовим вођством странка забележила најгори резултат у историји.

У очигледном покушају да одговори на све ове примедбе шефица посланичке групе СПД-а Андреа Налес је за други канал немачког јавног сервиса рекла да СПД не одбацује могућност мањинске владе. Додуше, СПД је можда спреман да уђе у нову велику коалицију, али под условом да канцеларка не буде Меркелова, Ипак, засад се још не назире нека врста пуча у ЦДУ и ко би могао да је скине са трона, будући да је она одлучна да настави борбу.

Многи посматрачи са стране су се запитали зашто СПД одбија да уђе у власт са Меркеловом, зашто је то одбила и ФДП већ у прелиминарним разговорима, као и зашто се Зелени тако чврсто држе својих великих коалиционих захтева. Одговор је једноставан – због Меркелове и њеног досадашњег стила владања. Након сваке њене владе, њени коалициони партнери су на изборима завршавали као губитници, јер је она увек успевала да их спречи да реализују своја највећа предизборна обећања или да преузму заслуге за неке успехе. То је разлог зашто су ФДП и Зелени бескомпромисни по питању примене својих програмских циљева, а СПД жели да у опозицији консолидује своје редове.

Све то ће значајно отежати Штајнмајеру да модерира у формирању владе, а слична ситуација ће највероватније бити и ако буду одржани нови избори.

Раст популарности АфД, ФДП и Зелених

Франкфурт – Према последњем „Шпигловом” редовном сондирању јавног мњења, да су ове недеље избори, раст популарности би забележили АфД, ФДП и Зелени. „Шпигл” наводи да би ЦДУ–ЦСУ освојила 29,2 одсто (а на изборима су освојили 32,9), СПД 19,5 (20.5), АфД 13,6 (12,6), ФДП 13,2 (10,7), Зелени 11,9 (8,9) а Левица 8,4 (9,2). Додуше, ово је поредак пре било какве предизборне кампање у којој се много тога може променити, уколико Меркелова убеди бираче да су остале странке одбијањем преговора угрозиле стабилност земље или Линднер убеди бираче да је он човек промене и тиме делом украде гласаче ЦДУ–ЦСУ и АфД.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Р
Да ли је то онај што је Јануковичу гарантовао безбедност као и примену споразума о политичком решењу Мајданске кризе?!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.