Просечни рок наплате и даље 140 дана

По Закону о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, рок за измирење рачуна између фирми не може бити дужи од 60 дана, а јавни сектор се обавезао да своје обавезе према привредним субјектима измирује до 45 дана.

Фирме обухваћене анкетом – 88 предузетника, 234 мала, 57 средњих и 45 великих предузећа, у просеку и даље чекају 139 дана да наплате своја потраживања. Притом се 7,6 одсто укупних потраживања у години уопште не наплати, јер су фирме којима је испоручен производ или извршена услуга блокиране или оду у стечај пре него што измире своје дугове.

Највеће продужење рокова плаћања забележено је у производњи прехрамбених производа, у којој је просек наплате увећан 23 дана. Гледано по привредним гранама и делатностима, просечни рокови наплате потраживања дати су у доњој табели.

Овогодишње истраживање „Мреже за пословну подршку” показало је да просечна задуженост фирми у Србији и даље расте.

У односу на 2016. годину, када је просечна задуженост анкетиране фирме била 196,5 одсто у односу на висину уписаног капитала, задуженост је наставила да расте и сада износи 202,7 процената. Ово значи да свака просечна фирма тренутно има два пута више дугова од укупних средстава с којима је почела свој рад. Овај податак још говори да је ризик од банкротства фирми које послују у Србији и даље екстремно висок, а у томе предњаче предузетници, микро и мала предузећа, указују из БСН.

У структури дуговања дошло је до одређених промена. Банке нису више те којима анкетиране фирме највише дугују. Прва на тој листи код 29,7 одсто анкетираних сада су дуговања за парафискалне намете. Дуговања према банкама за кредите и позајмице у овој години највише муче 28,4 одсто анкетираних. Следе дуговања према добављачима и пословним партнерима, која су прва на листи код 21,5 одсто анкетираних. Занимљиво је да су дуговања према држави за пореске намете, царине и акцизе, прва на листи само код 11,3 анкетирана. Преосталих 9,1 одсто испитаних мучила су нека друга дуговања или нису одговорили на ово питање.

Проценат фирми које највише дугују за порезе, царине и акцизе смањио се са 20,8 одсто у 2016. на 11,3 одсто у 2017. години, али се знатно повећао број фирми које дугују за парафискалне намете – повећање од 7,5 процената и добављачима – скок од 4,9 одсто. То значи, закључују менаџери и консултанти, који су годинама радили за различите пословне асоцијације у Србији, из „Мреже за пословну подршку”, да је држава ефикасније наплатила порезе, али се то прелило на плаћање многобројних парафискалних намета и на добављаче, што повећава губитке „реалног сектора”.