Сердар Јоле међу Нишлијама

Ниш –На нишком Старом гробљу, чије је уређење недавно започето, на неколико метара од главне стазе, налази се надгробни споменик који се издаја величином и маркантношћу. Ту почива сердар Јоле Пилетић, у многим песмама опевани црногорски јунак битке на Вучјем долу, сенатор, доглавник и најближи саветник црногорских господара, Петра II Петровића Његоша кнеза Данила и кнеза и краља Николе. Рођен је у Завали, у Пиперима, 1814. године, а први пут је рањен у борбама са Турцима кад му је било само дванаест година.

Две последње деценије живота, сердар Јоле провео је међу Нишлијама. После стицања независности Црне Горе 1878. године, овај славни војсковођа се сукобио са кнезом Данилом, па је са групом виђенијих Црногораца, напустио завичај и годину дана касније се настанио у Нишу. Ту је са осталима, у насељу Палилула, добио кућу, а читаво место је добило и назив „Црногорско насеље“. Трагова тих кућа данас нема, али остао је гроб и споменик, на коме су још уклесана имена његовог сина Мирослава, пешадијског пуковника (1872-1935) и снахе Марије. Историјски извори казују да је сердар Јоле у Нишу био веома активан у друштвеном и културном животу овог новоослобођеног српског града. Предање каже да је сердар имао стални термин за пријем на нишки двор српског краља Милана Обреновића (1868-1889), недељом у 10 часова.

Окићен највишим руским, српским и црногорским одличјима, који је на Вучјем долу, како су забележили хроничари, заробио Омер-пашу, убио Селим-пашу, а Муктар-паши дозволио да оде и исприча шта се на том месту догодило, привлачио је пажњу многих писаца и историчара. Споменик сердара Јола стављен је под заштиту закона 1983. године са још седам гробова (вође нишког устанка 1841. Станка Атанацковића Бојаџије, ратника против Турака Николе Коле Рашића, Тодора П. Станковића који је истакао заставу слободе у Нишу 1878, нишког учитеља Атанасија Петровића – Учитељ Тасе, пуковника Милована Недића, вође радничког покрета Павла Стојковића и песника Проке Јовкића – Нестора Жучног). Иначе, на гробљу под Горицом су сахрањене све виђеније Нишлије онога времена.

 Поверовали су житељи овога града да ће локална власт завршити започети посао претварања једног неоправдано запуштеног места у меморијални комплекс, да њихово окупљање ту није било само због предизборног сликања, да ће Старо гробље, због кога су се Нишлије уназад много година стиделе, бити збориште о коме ће причати. И што је најважније, да ће на том месту бити сачувано више од 200 споменика велике историјске и уметничку вредност. И белег Јола Пилетића, чије је бркове Његош упоредио са „спуштеним крилима гаврановим“, да га генерације не спомињу више само по песми „Што си сетан, сердар Јоле?“