Масовна хапшења и нерешени случајеви

У марту смо били сведоци и наставка акције „Армагедон” у којој се полицајци већ годинама боре против педофила: тада је иза решетака завршило неколико осумњичених за кривична дела приказивања, прибављања и поседовања порнографског материјала и искоришћавања малолетне особе за порнографију.

У више наврата наша полиција је учествовала у међународним акцијама. У једној од њих припадници МУП-а су у сарадњи са колегама из Чешке, Француске и Аустрије, ове године разбили неколико организованих криминалних група.

У овим акцијама ухапшено је више од хиљаду људи, а у првих десет месеци ове године полиција је ухапсила 432 особе због сумње да су починиле кривично дело неовлашћене производње и трговине дрогом. Иако су набројане полицијске акције за похвалу, са друге стране остали су и неки случајеви који надлежни нису успели да расветле. Српска полиција већ је објавила рат против мафије и то у октобру прошле године, после убиства вође навијача Партизана Александра Станковића познатог као Сале Мутави, осуђиваног за разна кривична дела.

Небојша Стефановић, први човек МУП-а, тада је (као и Вучић сада) рекао да ће до краја године (2016) МУП бити очишћен од свих који су сарађивали са криминалцима. У међувремену, истрага убиства Станковића није дала конкретних резултата (била је једна акција хапшења десетак „шкаљараца” у кафани у Новом Београду који су се наводно доводили у везу са овим злочином). Већ крајем октобра прошле године појавио се нови случај – у Јајинцима су пронађени сандуци са оружјем у којима се налазила зоља, неколико ручних бомби и муниција, и то у шуми недалеко од породичне куће председника Србије. Иако се тада у јавности говорило о покушају атентата на Вучића и његову породицу, Више јавно тужилаштво у Београду саопштило је пре нешто више од недељу дана да нема основа за покретање кривичног поступка из његове надлежности у овом случају. Истог дана, министар полиције рекао је да припадници министарства на чијем је челу у овом тренутку немају довољно доказа да би привели било кога.

Још један од нерешених случајева, који се повремено помиње у јавности је шпијун из УКП-а. Реч је о припаднику Управе криминалистичке полиције који је наводно поверљиве податке ове полицијске службе давао агентима страних обавештајних служби. Тада је власт саопштила да је шпијун из УКП-а носио на УСБ флеш меморији податке страним агентима.

Наводно са њима се састајао по хаусторима зграда, пресвлачио се и маскирао како га не би препознали. Осим гласина у јавности, никада званично није саопштено његово име. И даље се не зна за које је кривично дело он тачно осумњичен. После више од годину дана не зна се ни шта је показала истрага – имамо ли агента стране службе у полицијским редовима?

Што се тиче нерешених убистава и даље је без одговора остало питање ко је убио Ивана Ћирића Ћиру из београдског насеља Браће Јерковић. Почетком године Ћирић је остао без руке, јер му је испод аутомобила „ситроен це-4 пикасо” подметнута бомба после које је једва преживео. Овај атентат, био је трећи по реду на њега, а догодио се усред бела дана на улици. Међутим, ту није био крај. Иван Ћирић четврти атентат није преживео. Убијен је 20. октобра на Вождовцу усред бела дана у стилу мафијашких обрачуна. Тада је страдао Ћирићев пријатељ, који га је возио и који је био на погрешном месту у погрешно време.

Случај убиства певачице

Један од медијски најпропраћенијих случајева свакако је убиство певачице Јелене Марјановић. Подсећамо, годину и по дана овај случај је био нерасветљен, да би полиција у октобру ухапсила Зорана Марјановића, Јелениног супруга, као главног осумњиченог за њено убиство. Овај случај преузело је тужилаштво које од почетка новембра саслушава сведоке.