Побуна верног народа у Крагујевцу

Па­ро­хи­ја­ни ода­ни оцу Са­ши, ко­ји је у бе­ло­ше­вач­кој цр­кви слу­жио чи­та­ву де­це­ни­ју, не­дав­но су пот­пи­са­ли пе­ти­ци­ју по­др­шке овом све­ште­ни­ку, а у пе­так уве­че је, ис­пред за­кљу­ча­не цр­кве, про­чи­та­но и пи­смо ко­је је упу­ће­но Си­но­ду СПЦ и па­три­јар­ху срп­ском Ири­не­ју:

„На­ша цр­ква је де­це­ни­ја­ма би­ла у по­те­шко­ћа­ма и у за­пећ­ку ко­му­ни­стич­ког ре­жи­ма, а да­нас, ка­да је до­шло вре­ме да се сло­бод­но мо­ли­мо, не­ки у цр­кви хо­ће да обла­те на­шег Са­шу. Са­ша је ов­де до­био вер­ни­ке од три го­ди­не, па до нај­ста­ри­јих. По­штен је чо­век и до­бар пси­хи­о­лог. Увек нас је ле­по са­ве­то­вао, по­зи­вао на ра­зум, стр­пље­ње и ми­ло­ср­ђе. Не же­ли­мо дру­гог све­ште­ни­ка. Са­шу нам је сам бог по­слао. Сво­је ду­жно­сти је оба­вљао рев­но­сно и ва­ља­но, са осме­хом смо га по­здра­вља­ли при сва­ком су­сре­ту. Драг је био гост у сва­кој ку­ћи, ни­је узи­мао, већ је го­во­рио: ’Дај­те ако има­те и ко­ли­ко има­те’. За­то је, из­гле­да, по­стао трн у оку не­ким сво­јим ко­ле­га­ма. Све­то­сти, за­шти­ти­те и ње­га и нас Са­ши­не па­ро­хи­ја­не, а про­ве­ри­те све што тре­ба да се про­ве­ри, она­ко ка­ко цр­ква про­ве­ра­ва.”

Од­лу­ку да про­то­на­ме­сни­ка Ог­ња­но­ви­ћа раз­ре­ши ду­жно­сти вла­ди­ка Јо­ван је до­нео 23. ав­гу­ста, оста­вља­ју­ћи му 30 да­на да при­ба­ви ка­нон­ски при­јем за слу­жбу у не­кој дру­гој епар­хи­ји:

„Оче Са­ша, пу­них де­сет го­ди­на умо­ља­ва­ли смо вас и опо­ми­ња­ли да учи­ни­те на­пор и по­ка­же­те ми­ни­мум зна­ња из бо­го­сло­вља, бо­го­слу­же­ња, по­ја­ња и ти­пи­ка. На­жа­лост, о све на­ше опо­ме­не и по­зи­ве ви сте се оглу­ши­ли, пре­ла­зе­ћи ле­жер­но, у ва­шем ма­ни­ру, пре­ко истих. Та­ко­ђе, мо­ра­мо да спо­ме­не­мо да смо вас, има­ју­ћи на­ду да ће­те од­го­во­ри­ти на по­зив Цр­кве, пре­ме­сти­ли у јед­ну од нај­бо­љих па­ро­хи­ја у Епар­хи­ји шу­ма­диј­ској, што је тре­ба­ло да вас под­стак­не да на дар уз­вра­ти­те уздар­јем, у ви­ду тру­да и љу­ба­ви у слу­жби Цр­кви, што ви ни­сте учи­ни­ли. Из тог раз­ло­га, овим вам до­де­љу­јем услов­ни ка­нон­ски от­пуст и по­зи­вам вас да у ро­ку од 30 да­на при­ба­ви­те ка­нон­ски при­јем за не­ку од епар­хи­ја Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве ко­ја ће вас као та­квог при­ми­ти”, на­ве­де­но је, из­ме­ђу оста­лог, у пи­сму епи­ско­па шу­ма­диј­ског Г. Јо­ва­на.

Све­ште­ник Ог­ња­но­вић ни­је био рас­по­ло­жен за раз­го­вор. Сво­јим па­ро­хи­ја­ни­ма, ко­ји су га то­ком про­те­ста зва­ли те­ле­фо­ном, по­ру­чио је да је умо­ран, да се не осе­ћа до­бро и да има ве­ли­ки при­ти­сак. Не­ки су твр­ди­ли да је већ на­пу­стио Кра­гу­је­вац, а да ли је и где ус­пео да на­ђе при­бе­жи­ште, ни­смо ус­пе­ли да са­зна­мо, по­што се ни­је ода­зи­вао ни на на­ше по­зи­ве. У се­ди­шту Епар­хи­је шу­ма­диј­ске ју­че ни­смо ус­пе­ли ни­ко­га да до­би­је­мо, по­што се на те­ле­фон, чи­ји се број на­ла­зи на сај­ту ове епар­хи­је, ни­ко ни­је ја­вљао. 

Цр­ква Све­тог ве­ли­ко­му­че­ни­ка кне­за Ла­за­ра, за ко­ју је ве­за­но око 1.0000 до­мо­ва, са­гра­ђе­на је пре два­де­се­так го­ди­на, углав­ном при­ло­зи­ма жи­те­ља Бе­ло­шев­ца. Њи­хо­ва оку­пља­ња су по­че­ла спон­та­но, пре пет­на­е­стак да­на, а у пе­так уве­че су фор­ми­ра­ли и Од­бор по­др­шке оцу Са­ши. Вер­ни на­род је до­нео и од­лу­ку да вла­ди­ку Јо­ва­на по­зо­ве на са­ста­нак, по­ру­чив­ши му: „Пре­о­све­ће­ни, цр­ква у Бе­ло­шев­цу је и на­ша ку­ћа, не са­мо ва­ша.”